Епархија далматинска добила је новог епископа. Ријеч је о архимандриту Никодиму Косовићу, који је од 2012. врло успјешно обављао дужност игумана манастира Крка или, пуног назива, Светоархангелског општежитељног манастира Крка.
Досадашњи еписког далматински Фотије Сладојевић постављен је за зворничко-тузланског епископа. Иначе, Косовић је рођен 1981. у Задру. Богословију св. Арсенија Сремца завршио је 2000. у Сремским Карловцима, а затим је дипломирао на Богословском факултету на Аристетолову универзитету у Солуну 2009. године. Магистрирао је на Понтификалном источном институту у Риму 2011. Од тада је био докторанд Факултета за канонско право Грегоријанског универзитета у Риму. Занимљиво је да новоизабрани епископ далматински у јавности слови за представника Српске православне цркве 21. стољећа, посве нетипичног за вјерске кругове. Своје је именовање на ту високу позицију у хијерархији православног свећенства, примјерице, обзнанио посредством друштвене мреже Фацебоок, што је права ријеткост за црквене великодостојнике. Посјетитељи шибенског Фестивала алтернативе и љевице (Фалиш) имали су га, осим тога, прије двије године прилике упознати на изнимно посјећеној јавној трибини „Црква и антифашизам“. На том је скупу, у друштву фра Драге Бојића, фрањевца Босне Сребрене, међу осталим, говорио о антифашистима међу свећенством и екстремним националистичким пројектима у 20. стољећу, њиховим поборницима унутар Римокатоличке и Српске православне цркве на овим просторима и рефлексијама на данашње вријеме. Екстремне ставове и изјаве, казао је том пригодом, „треба препустити суду Божјем“, те је изразио наду како ће их се надићи и препустити прошлости доласком млађих људи у цркве, оних који нису оптерећени ратом. Ваља додати и то да је доласком Косовића за игумана манастир Крка постао свјетовно отворенији, а успостављена је и чвршћа сурадња с локалном заједницом и институцијама, попут Јавне установе Националног парка Крка. Управо ће у манастиру Крка, поводом Преображења Господњег (18. коловоза), ЈУ НП Крка одржати свој четврти овогодишњи „зелени стол“ и окупити локалне произвођаче аутохтоних пољопривредних производа и рукотворина. Марина Јурковић, „Слободна Далмација“ |