Основни дух нашег времена је глобална феминизација мушкараца. То није агенда групице радикалних феминисткиња, него агенда светске елите. Позната је под именом „родна равноправност” (gender equality). Спроводи је елита човечанства, од УН до последњег банкарског чиновника.

1. Закони

Та агенда има много видова. Један је законодавни. Доносе се закони којима се практично мушкарци присиљаваjу да буду незапослени. А незапослени мушкарци постају емотивно феминизовани. Жене се агресивно запошљавају на традиционалне мушке послове. Циљ те „џендеристичке” политике је мушкарце избацити на улицу и емотивно осакатити. Мушкарци без посла или са слабо плаћеним пословима постају психички хермафродити. Жене на њих гледају презриво.

2. Мода

Мушкарци се феминизују и стилом облачења. Мушку моду углавном креира хомосексуални лоби. Мушкарци све више носе уске панталоне, сакое, мајице… Изгледају инфантилно и феминизовано. Жене их доживљавау као незреле бебе. Мушкарци и визуелно постају sissy boys (мекушасте клиње). Женама су незанимљиви.

3. Поп-култура

Феминизацију мушкараца спороводи и поп-култура. Велики део „индустрије забаве” у рукама је такође хомосексуалног лобија. Многи певачи се облаче као жене (Дејвид Боуви, Фреди Меркјури итд.). Они тиме сугеришу да је женскост идеал, а мушкост нешто негативно. Ако хоћеш да будеш звезда, буди трансвестит. Зар не видиш то на ТВ-у?

4. Новинарство

Феминизацију мушкараца споводи и новинарство. Мушкост се приказују у негативном светлу. Сви мушкарци су „насилници” или нешто још горе. Створена је антимушка хистерија. Мушкарац за „добар дан” може бити оптужен за насиље и стрпан у затвор. Бити мушко постаје срамота. Ако сте мушкарац, морате се због тога извињавати. Чак је и сама реч мушкарац постала кужна као куга. Ако у називу своје фејсбук групе ставите реч мушкарац, ви сте аутоматски под сумњом да заговарате насиље и мизогинију. Реч мушкарац постаје увредљива. Изјавити „Ја сам мушкарац”, постаје друштвени скандал. Рећи „Ја сам хитлеровац” постаје социјално прихватљивије него рећи „Ја сам мушкарац”.

5. Школство

Феминизацију мушкараца спроводе и школе. Помоћу програма „школа без насиља” и „здравственог васпитања” деца и млади се индоктринишу да је највећи друштвени непријатељ „патријархат”, тј. мушкост. Мушкост је државни непријатељ број један. Да бисте испоштовали социјалне норме ви морате да потискујете своју мушкост и извињавате се због ње. „Ја сам мушкарац. Молим вас, опростите ми.”

6. Подстицање „трансџенеризма”

И најгоре, феминизацију мушкараца спороди држава подстицањем „трансродности”. Будући да је срамота бити мушкарац, постаните жена! Мушкараци све чешће одлучују да промену пол и постану жене. Бити жена је друштвени идеал, а бити мушкарац је непожељно! Па, сви мушкарци правац у клинику да постанете жене! Бити жена је врховни друштени идеал. Докле год сте мушкарац, ви сте сумњиви. Па сумњиви решите се јарма сумњивости и постаните жене! Или бар хомосексуалац, као спасоносно компромисно решење. Будите све само не хетеросексуални мушкарац! А још је горе ако сте ожењени хетеросексуални мушкарац. То је већ неподношљиво. Сваки мушкарац је „силеџија” (управо то тврде феминисктиње), а ожењени мушкарац се чак дрзнуо да то силеџијство институционализује (управо то тврде феминисткиње)! Једини мушкарац који је прихватљив је мртав мушкарац или послушни женин роб!

7. Ћутљиви феминизовани мушкарац

Да бисте били социјално прихватљив мушкарац морате бити: или мртви (све је више таквих), или хомосексуалац (све је више таквих) или трансџендер (све је више таквих) или покорни женин роб (све је више таквих). Минимум који морате да успуните да бисте били сматрани социјално нормалним јесте тај да будете феминизован мушкарац, који ћути као заливен на посвемашњу феминизацију друштва и аминује сваку потез џендеристичке политике „родне равнопраности”.

8. Закључак

Они малобројни мушкарци који не желе да постану жене, не желе да постану хомосексуалци, не желе да буду женини робови излажу се опасности да буду сматрани чудацима. Спадам међу њих. Мало је особа које имају храбрости да јасно изнесу став да бити мушко није грех, да вирилност може бити драгоцена квалитета, да је мушкост драгоцена за изградњу цивилизације, друштва и државе, да мушкарци и жене треба да буду равноправни, али да не могу бити психички и биолошки једнаки, јер то напросто нису, да они треба да живе у хармонији међусобно се надопуњавајући и да је штетна та антимушка хистерија, коју су створиле радикалне феминисткиње. Да би полови живели у складу и хармонији треба осудити глобални феминистички рат против мушкости. Нажалост, превише је социјалних конформиста који аплаудирају глобалној агенди феминизације мушкараца. Штету од ње имају не само мушкари, него и жене, које су све више фрустриране недостатком правих мушкараца.