Наш саговорник је Александар Леонидович Дворкин, доктор философије и магистар теологије,  председник Центра религиолошких истраживањa Светог Иринеја Лионског, заменик председника Стручног савета за вршење државне религиолошке експертизе при Министарству правде Руске федерације, потпредседник Европске федерације истраживачких центара за информисање о сектама (FECRIS), професор Православног Свето-Тихоновског хуманитарног универзитета,  носилац више одликовања Руске Цркве за мисионарски рад.   Тема нашег разговора су тоталитарне  и деструктивне верске секте и њихове деловање на појединца, друштво и државу.

НАЈБОЉИ НАЧИН ДА СЕ СЕКТА НАПУСТИ ЈЕСТЕ ДА СЕ У ЊУ НЕ УЂЕ         

Уважени господине Дворкин, већ две и по деценије водите Центaр религиолошких истраживања Свештеномученика Иринеја Лионског, борећи се за заштиту Русије од насртаја тоталитарних и деструктивних верских секти. Шта је смисао делатности Вашег центра?

Главни задатак нашег центра, који је основан са благословом патријарха Алексеја Другог 1993. године, јесте ширење веродостојних информација о учењу и делатности тоталитарних секти и деструктивних култова. У том правцу, сарадници Центра се баве научно – истраживачком, саветодавном, предавачком и издавачком делатношћу, а имају везе са државним структурама и средствима масовног информисања.         

Уверени смо да је најбољи начин да се изађе из секте тај да се у секту не упадне. Да су данашње жртве секташтва на време биле упозорене, да им је на време дато обавештење о оној организацији у коју су их тако упорно звали, да су им рекли шта ће им се десити у тој организацији, највећи део тих људи не би пошао за онима који су тако „искрено“ обмањивали. Али, авај, нико их није обавестио, а онда је било већ касно…Сада им године потребне да би схватили како су преварени и како су се њиховој искреној вери и тежњи за идеалима наругали патолошки славољупци и материјалисти, који стоје на челу секти. И дај Боже да остане само на томе…

Вас секташи често оптужују како се борите против слободе вероисповести, и нарушавате људска права. О чему је реч?

За разлику од секти, ми се боримо за човекову слободу избора у свим областима, па и у религиозној. Али права слобода избора немогућа је без слободе информисања. Секте настоје да ограниче доток информација које човек прима, а, ако је могуће и да га сасвим прекину. Зато је наша порука: читајте, поредите, мислите, не слажите се, спорите се! Критичко мишљење је неодвојиво од човекове слободе. Немојмо се тако лако одрицати своје слободе!

ЕВРОПСКА АНТИСЕКТАШКА МРЕЖА

Какве су Ваше везе са европским изучаваоцима секташког деловања?

Наш Центар је у сталној вези са хришћанским антисекташким организацијама у Русији и иностранству, и средињша је организација Руске асоцијације за изучавање религија и секти. Дуго  време наш Центар је сарађивао са „Дијалог центром“, чије је средиште било у Орхусу у Данској, а на чијем челу је био професор Јоанес Огорд (1928-2007), и који је испоставе имао у Оксфорду, Берлину и Москви. Сада смо у Европској федерацији центара информисања о деструктивним култовима (FECRIS). У Француској сличну делатност обавља Међуминистарска мисија за борбу против секташког криминала. Код немачких евангелиста ( лутерана ) такође постоје службе искусних специјалиста ( углавном пастора ) који се баве саветодавно – информативним радом, а Немачка  у већини савезних држава има опуномоћенике за питања погледа на свет и секташтва. Постоје разни саветодавни центри римокатолика и протестаната у Немачкој, Аустрији, Швајцаркој, Данској, Енглеској и Чешкој. На сличан начин организован је рад у Грчкој Православној Цркви, чији је оснивач и организатор био стручњак за секте и нове религиозне покрете, протојереј Антоније Алевизопулос ( умро 1996). Поред црквених делатника, широм света постоје и „родитељске иницијативе“ и сличне групе, које се у САД зову „антикултистичке“. Оне се углавном баве индивиидуалним и социјалним аспектима припадности секти, омладинској религији, психокулту. Њихове светопогледне основе и форме рада могу бити разнолике.

ОПАСНОСТ ОД ТОТАЛИТАРНИХ СЕКТИ И КУЛТОВА

Да ли бисте нам могли рећи какве су опасности од тоталитарних и деструктивних секти?

 Савремени свет се суочио са значајним изазовима и претњама које потичу од деструктивних организација које делују у разним формама: религиозним, комерцијалним, друштвено – политичким, образовним и другим, али имају заједничке особине које их чине стварном и потенцијалном опасношћу за личност, породицу, друштво и државу. Делатност ових организација је карактеристична по томе што проузрокује штету по живот, здравље, имовинске интересе, институцију брака и породице, друштевни ред и мир, економију, државно уређење. Сличне организације неретко служе као интсрументи разорних и  подривачких акција.

Разорне последице делатности секташких удружења узнемиравају друштвене и државне организације у целом свету. Ипак, државе, равни органи, судови не препознају довољно опасност од њих. Данас се питањима борбе против тоталитарних секти углавном баве поједини истраживачи, представници Цркве, друштвене и невладине организације. Практично ни једна држава у свету није разрадила довољно ефикасне правне и организационе механизме, који штите грађане од разорне делатности секти и култова. Чак и покушаји да се ограничи делатност секти неретко се суочава са отпором који користи механизме заштите људских права. Реторика заштите људских права користи се за лобирање у интересу тоталитарних секти. Делатност омбудсмана често постаје инсрумент који се користи против жртава тоталитарних секти и култова.            

КАКО СЕКТЕ КРШЕ ЉУДСКА ПРАВА?  

Како, по Вашем мишљењу и ставу стручне јавности, секте насрћу на људска права?

 Уопште се не обраћа пажња на то да баш делатност тоталитарних секти и деструктивних култова јесте претња људским правима које штити закон. У секташким организацијама се газе основна права, као што је право на живот, здравље, стан, имовину, слободу савести, итд. Секте, које у својој делатности користе обману, насиље (између осталог, и психолошко ), злоупотребљавају поверење, фактички нарушавају слободу савести. Зато је судско коришћење механизама заштите те слободе у суштини недопустиво кад су овакве организације у питању.

Нарочиту бригу изазива чињеница подривачке, терористичке, екстремистичке и разорне друштвено – политичке делатности. Многе секте, скупа са невладиним организацијама које их прикривају, фактички имају улогу страних агената с циљем остваривања утицаја на државу и друштво.

Такође, разарју породицу и породичне везе.

У тоталитарним сектама нису ретки случајви злостављања и напаствовања деце, сексуална, радна и друге врсте експлоатације малолетника, увлачење истих у порнографију и проституцију. Непунолетна лица и омладина се у секте увлаче путем друштвених мрежа, бављења јогом, борилачким вештинама, или преко социјалног активизма.           

У сектама се физичком насиљу често излажу и одрасли. Али нарочиту опасност представља секташка примена метода психичог насиља над људима. Неправилно коришћење хипнозе, сугестије, разних метода увођења у измењено стање свести је претња психичком здрављу становништва.

Секте наносе штету и економији. Државе и друштвене заједнице су приморане да троше значајна средства на лечење и рехабилитацију жртава тоталитарних секти, велики број радно способних следбеника секти не остварују радну и другу друштвено – корисну делатност, паразитирају у друштву, воде асоцијални живот. Лажне економске, психолошке и философске доктрине воде разарању привредних веза, банкроту субјеката привредне делатности, многобројним економским споровима и сукобима. Секте, које имају пореске олакшице као и нормалне религиозне организацијае згодни су инструменти за прање и легализацију прљавог новца.

ЗАБРАНА ЈЕХОВИНИХ СВЕДОКА У РУСИЈИ

Недавно је Врховни суд Руске Федарацие прогласио „Јеховине сведоке“ екстремистичком организацијом и наложио укидање исте на територији Русије, што је опет изазвало буру напада због наводне борбе руских власти против слободе вероисповести. Шта бисте Ви могли рећи о томе?

У саопштењу Руске асоцијације за изучавање религија и секти дати су сви елементи нашег става о овом проблему. Тамо, између осталог, пише:“Искрено поздрављамо одлуку суда и сматрамо је значајним кораком у заштити свих права грађана Русије и бившег СССР-а. Од тренутка свог продора на територију наше земље секта „Јеховиних сведока“ више пута је потврдила лошу репутацију која је прати као агресивну, дрску и непринципијелну организацију. Изграђена на антиисторичности, она се одликовала непријатељским односом према нашој земљи, нашем народу, нашим традицијама. У суштини секта „Јеговиних сведока“ је постала разорни елемент унутар нашег друштва и државе. Нарочиту опасност за наш народ представљају методе које се у овој секти примењују ради гушења слободне воље код људи, отворене психичке манипулације, сличне методама које се примењују у отворено терористичким организацијама.          

Како су показала више пута спроведена експертска истраживања, чак и стално читање литературе „Јеховиних сведока“ може да измени човеково понашање упркос његовој сопствеој вољи. У секти се обавезно вишесатно „проучавање“ те литературе комбинује са несустајним надзором свих страна људског живота, сталним свеопштим цинкарењем, бесавесном експлоатацијом следбеника. На тај начин праксе које се примењују у овој секти омогућују њеним вођама да људе претварају у безвољне робове своје организације. Ове методе су неспојиве са основним принципима слободе савести, правима и достојанством човека, које су прихваћене у читавом свету. Приходи и ширење саме организације проглашени су за највишу моралну норму, због које су следбеници били спремни да изврше сваки могући преступ закона или недело и, као што су показала искуства из света, секта је много пута покривала тешке преступе против личности (између осталог, и педофилију), који су чињени у оквиру њеног система.

Нарочиту забринутост друштва и државе изазивала је ничим неутемељена пракса ове секте, која је приморавала људе да се одричу трнсфузије крви. Идеологија те скте је претварала људе у бездушне убице, који су хладнокрвно лишавали права на живот свје ближње, међу којима су била и малолетна деца.“

Да ли је у пракси секте било још елемената за забрану рада ове организације?

Агресивне методе ширења идологије „Јеховиних сведока“, које укључују њихове походе по туђим становима, заскакање пролазника на улицама и стварање досијеа о свим људима, како следбеницима, тако и свима које сретну, показивали су не само отворени безобразлук, него и то да су следбеницин секте активно скупљали податаке о грађанима Русије које су предавали у  своју централу на територији САД. Скупљање података само по себи, укључујући и законом заштићене информације о личности, податке о здравственом стању, податке о родбини и пријатељским везама, јесте груб упад у човекову приватност, а предаја истих у другу земљу може се оквалификовати као обавештајна делатност.

Као и све тоталитарне секте, „Јеховини сведоци“ су водиле непријатељску делатност против институције породице. Они су разарали породице, одводили људе у псевдопородицу коју су сами створили, отимали су људима имовину, разарали традиционалне вредности својствене нашем друштву, замењујући их својим, вишеструко секташким, психолошким кривотворинама.

Ова секта има на савести и многобројне махинације са имовином наших суграђана. С обзиром на тешкоће доказвања таквих случајева у кривично – правним поступцима, сви ти случајеви нису били предмет обраде истражних органа, али чињенице су чињенице. Стручни криминолози указују на висок ниво скривене (латентне) криминогености у овој секти.

Криминалне историја дате секте подразумева и многобројне случајеве преступа против личности, међу којима су и случајеви против сексуалне неприкосновености малолетика. Свака затворена организација, секта, у себи крије потенцијалну опасност насиља над децом и одраслима. И „Јеховини сведоци“ нису изузетак.

Органи реда, органи државне власти и управе много пута су указивали челницима те секте на незаконитост у њиховом раду, али упозорења су била игнорисана. Све ово је указивало на опасност дате секте за личност, породицу, друштво и државу. Одлука Врховног суда Руске Федерације је закономерна последица делатности државних органа, органа реда и правне заштите, грађанског друштва Русије које се бавило заштитом људских права од криминалних поступака секте „Јеховиних сведока“.

Због таквих околности, одлуку суда сматрамо законитим чином правде, хуманости и добронамерости државе, усмерена на заштиту људских права и оздрављење друштвено–политичке ситуације у нашој земљи. Сматрамо дато решење сасвим законитим и утемељеним решењем које подржава већину становништва наше земље, чиме је оно пројава истинске демократије и правног поретка.

АМЕРИЧКА МРЕЖА СЕКТИ И КУЛТОВА           

Бавили сте се и утицајем извесних држава, пре свега САД, на секте, и коришћењем секташке шпијунаже и деловања у разним врстама специјалног рата. Шта знате о раду америчких обавештајних служби на том пољу?

У Лондону је 1989. године изашла занимљива књига сећања бившег радника ЦИА-е Мајлса Копленда «Исповест специјалног политичког агента ЦИА-е» , у којој он говори о шеми коју је почетком-средином 1950-их година покренуо његов колега Боб Мандлстам. Шема се звала «Окултизам на врху». Идеја шеме је проста: пошто су неки лидери и шефови влада имали обичај да се консултују са астролозима и другим окултним саветницима амерички обавештајци је требало да «раде» с овим окултистима и да их учине спроводницима утицаја своје агенције.

Ова шема је обавила свој задатак, на пример, кад је «јасновидац» којег су послали агенти, убедио председника Гане Квамеа Нкрумаха да допутује у државну посету Кини у току које је у преврату покренутом од стране ЦИА-а одсутни лидер свргнут. По Коплендовим речима америчка обавештајна служба преко окултних «пророка» и «гатара» које контролише врло делотворно је утицала на председника Индонезије Сукарна.

Мандлстам је такође искористио духовно-политички покрет «Морална обнова» који је, по речима Копленда, омогућио агентима да тајним каналима утичу не само на афричке и азијске политичке посленике, већ и на европске лидере. Копленд тамо помиње и специјални споразум који је, по његовим речима, ЦИА склопила са сајентологијом, премда прећуткује његов садржај. Колико сам успео да сазнам, осим брбљивог Копленда, нико други у отвореним изворима не помиње овај споразум (који је очигледно закључен 1960-их година).

Копленд говори о још једном занимљивом случају: «У сајентолошку секту смо убацили свог агента који је под личним руководством Рона Хабарда постао ‘члан клера’, али је касније захтевао и почео да добија све већу и већу ‘новчану надокнаду за оперативне трошкове’ коју је заједно са свом својом уштеђевином предавао дијанетици.» Тако да ћемо тешко сазнати ко је на крају крајева ким манипулисао: ЦИА сајентологијом или сајентологија ЦИА-ом.       

САЈЕНТОЛОГИЈА У СЛУЖБИ ИМПЕРИЈЕ

Па какво је стање данас кад је ова секта у питању?

Још 2001. године у часопису «Le Monde Diplomatique» објављен је чланак познатог новинара Бруна Фушероа «Секте: тројански коњ Сједињених Држава за Европу»,  у којем је врло темељно написао о томе како америчка обавештајна служба и дипломатско надлештво користе читав низ секти, укључујући и сајентологију. Без обзира на „сензационалистички“ карактер чланка, тужба није уследила.

Тешко да неко може да негира да Стејт департмент САД лобира интересе сајентолошке секте у разним државама: у Француској, Немачкој, Италији, Грчкој, Русији, Мађарској итд. Чак и у документима која је Викиликс објавио негде се појавила информација о томе да су после доласка државног секретара Мадлен Олбрајт у Немачку сајентолози ове земље позвани у амбасаду САД на брифинг. Колико ми је познато, ниједна друга секта не ужива толику пажњу и такве привилегије од стране САД. Такође схватам да на овом свету нема ничег бесплатног. Дакле, шта сајентологија може да понуди влади САД да би ова тако активно лобирала интересе релативно мале секте која ни из далека нема беспрекорну репутацију и чијем тајном учењу се смеје цео свет?

Један од главних циљева сајентологије је прикупљање и чување велике количине информација како би се помоћу њих свако могао компромитовати и контролисати: од обичног члана секте који се „одбио од стада“ до светских моћника, јер управљање њима пружа неограничене могућности. Пре 25 година бивши шеф Лосанђелеског бироа ФБИ је рекао да сејентологија «има једну од најефикаснијих обавештајних служби која може да се такмичи чак и са ФБИ». Од тада се капитал секте повећао вишеструко, ако не и стоструко. Она себи може да дозволи да унајми много више адвоката и приватних детектива, што у знатној мери повећава могућности секте за обављање сложених специјалних операција.

Па ко је ту капитулирао пред киме?

Сад мало историје. Пореска агенција САД се 1993. године после 25-годишњег рата који је водила против сајентологије, практично предала: обавивши тајне преговоре с вођом секте Дејвидом Мискевиџем потписала је с њим уговор по којем је признала сајентологију и све с њом повезане организације за верске организације и потпуно их је ослободила пореза. Управо после овог уговора Стејт департмент је почео да лобира интересе сајентологије у свим земљама света. Не само то, уз уговор је приложен тајни протокол (нови, не онај који је помињао Копленд), који ни дан-данас није објављен. Какав је могао бити његов садржај?

Претпоствљам да је сајентологија (која, као што смо разјаснили, стално прикупља информације о свима онима који доспевају у њено видно поље) почела да сарађује (или барем да дели извесне иформације о људима који занимају заједницу специјалних служби) са заједницом специјалних служби САД. А Стејт департмент је, разуме се, почео да лобира за интересе овако драгоценог агента.         

Бивши украјински премијер Арсеније Јацењук (који је пре много година, док је био директор банке «Авал» у Кијеву, можда похађао неколико сајентолошких курсева) је пример човека чији су лични подаци били изузетно интересантни не само сајентологији, већ и заједници специјалних служби САД. Мислим да је списак људи који се налазе на високим дужностима у разним земљама, а који би могли занимати обавештајну службу САД прилично дугачак. И ако сајентологија поседује ове информације и спремна је да их подели с обавештајном службом, зашто да ова не искористи такву могућност?    

Секте су Вас много пута прогониле и изводиле на суд. Плашите ли се за своју безбедност?

Да, заиста, секте су до сада водиле четрнаест судских процеса против нашег центра и мене лично – и све су их изгубиле. Последњи процес, када нас је на суд извео псевдоиндуистички гуру из Москве, Пракаш Кумар, добили смо овог пролећа. Узгред буди речено, у току процеса Пракаш је организовао митинг у Индији у току кога је спаљена моја лутка.

А што се страха тиче, Свето Писмо је јасно: ако је Господ с нама, ко ће против нас?  

РАЗГОВОР ВОДИО: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Објављено у недељнику „Печат“ 11. августа 2017.