Савремени феминизам и хришћанство су две дивергентне идеологије. Феминизам заговара абортус, а хришћанство је против њега; феминизам заговара право на развод, а хришћанство је начелно против развода. Ове две идеологије су у сукобу и по многим другим питањима. 1. Православље
Православље се верно држи древног Светог Предања и дисциплине. Њего став према феминизму је у складу са тим Предањем. Оно поштује жену, али свесно је да је данашњи милитантни феминизам богоодступништво. Православна Црква је углавном конзервативна. У њој превладава мишљење да су мушкарац и жена различита бића и да је најбоље да се та разлика одражава у њиховим различитим социјалним позицијама и улогама. Зато се жени не дозвољава свештеничка служба. 2. Католицизам Католичка црква има уравнотежен приступ према женском питању. Раније је у Католичкој цркви постојала и забрана министрирања женским особама. Данас је та забрана углавном напуштена. Штавише, инструкција Immensae caritatis Конгрегације за сакраменте (29. септембра 1973), допушта да и жене буду у изузетним случајевима делитељи причести у миси и изван ње. У енциклици Мulieris dignitatem (15. августа 1988) папа Јован Павле II (1978-2005) писао је о Марији и актуелним женским питањима. Он жени прописује часно место у друштву и Цркви. Ипак, савремено феминистичко инсистирање на „родној равноправности” страно је духу и закону Католичке цркве. Став Католичке цркве је (ако се изузму екстремна мишљења) заправо у складу са биолошким законима, који су нашли одјека у теорији и пракси Старог и Новог завета. По Светом писму, полови су онтички једнаки, али биолошки и психолошки асиметрични. 3. Протестантизам Постоји мишљење да је протестантизам због одбацивања заговорних молитава Мајци Божјој према женама рестриктивније, него што су то православље и католицизам. Такво мишљење изражава Амори де Рјенкур (Amaury de Rien Court, 1918-2005) у књизи „Жена и моћ кроз историју” (Woman and Power in History, 1947, преведено 1998). А положај жена у протестантизму није рестриктивнији, него либералнији. Богородица се у традиционалом хришћанству високо поштује, јер је Мајка и Вечна Дјева (гр. aeiparthénos, лат. semper virgo). Поштовање према Њој се указује и због богомајчинства и партеногенезе. Она је символ и материнства и девствености. Када је протестантизам раскинуо са монаштвом, напустио је и заговорне молитве Богородици. Али положај жeнa у земљама са протестантском већином није лошији него у земљама са католичком или православном већином. Метода Амори де Рјенкур је сумњива. Много плаузибилнија је теза историчара Вила Џејмса Дјуранта (Will James Durant, 1885-1981) који у „Реформацији” (The Reformation) не прави суштинску разлику између положаја жене у католицизму и протестантизму. 4. Закључак У целини узев, савремени феминизам је стран духу и слову хришћанства. Хришћанство поштује жене као мајке, супруге и посвећене девственице, а феминизам сматра да су све оне „потлачене” и „залуђене” од „патријархата”. Феминизам презире мајчинство, брак и женско монаштво. Оно са подсмехом говори о Богородици и светитељкама, а истиче као идеал неудату, бездетну, запослену жену и „самохрану” мајку. Хришћанство је религија брак и породице, а феминизам безбрачности и бездетности. Данашњи феминизам и хришћанство су две различите, дивергентне идеологије. Феминизам заступа егалитаризам, а хришћанство комплементаризам; феминизам је против организоване религије, а хришћанство је управо то – организована религија; феминизам је против моногамне породице, а хришћанство је за моногамну породицу; феминизам оправдава побачај, а хришћанство га осуђује; феминизам је антинаталитетан, а хришћанство наталитетно; феминизам је антифамилијаран, а хришћанство фамилијарно; феминизам оправдава хомосексуалност и остале сексуалне перверзије, а хришћанство их осуђује. Библиографија |