Цетињска митрополија Српске цркве реаговала је поводом потребе ,,истинитог обавјештења јавности и очувања лаковјерних од заблуде и преваре везано за посјету Франкфурту “Михаила“, лажно представљаног као “митрополита црногорског“.“
И све би било у реду, исправно је упозорити на поштовање канонског поретка, сем што није јасно коме је лажни митрополит битан и да ли ико на кугли земаљској има обавезу да се са њим такмичи у црногорству. Приде, није баш у реду да из ове Митрополије Српске цркве, по ко зна који пут у последњих десет година, црногорче и тиме вријеђају паству СПЦ-а у Црној Гори. Увјерите се и сами из садржине последње реченице саопштења: “Као што је свима познато, њега је признала и регистровала полицијска станица у Цетињу, а форсира га нажалост и плаћа са својих идеолошких и партијских интереса, садашња власт у Црној Гори, подстичући тиме нове диобе у православном црногорском народу ширећи вјерску мржњу у њему, нарочито у црногорској дијаспори, до сада преко амбасаде Црне Горе у Аргенитини, а сада ево, и у Западној Европи.“ Ближи се деценија од када се користи срачуната “широка“ терминолошка поштапалица, пренесена и на званичне печате која се зове “Православна црква у Црној Гори“. Нема никакве Православне цркве у Црној Гори, под тим именом! Постоји Српска православна црква, свиђало се некоме или не – без било каквог православног црногорског народа јер паству у Црној Гори чине православни Срби, осим ако се у њу не рачунају “усамљени“ бизнисмени који се у последње вријеме спашавају индулгенцијама појединим “помиритељима“ Срба и Црногораца. Србе из окова данашње Црне Горе не интересује ни било каква црногорска дијаспора. Изгледа да она интересује оне који у име Срба, било из црквене администрације, политичких странака или неке треће структуре, желе да врате традиционалистичко идентитетско квазигусларко преварно “клатно“ на црногорску страну и амнестирају разбијаче заједничке државе и тамничаре српскога језика. Неће проћи! Или је Српска и православна – Светосавска; или није ни “православна“… Односно, не буде ли српска, неће је ни бити. Извор: „Уједињење“ |