Свети Синод Грчке Православне Цркве донео је 13. септембра 2017. године декрет према коме игумани, јеромонаси, јерођакони и обични монаси Свете Горе Атон могу иступати с рефератима на конференцијама у Грчкој Цркви тек наког разрешења од стране Синода, за шта је до сада била потребна само дозвола надлежног митрополита.

Ова одлука Синода Грчке Православне Цркве може значајно утицати на њене односе са Константинопољском патријаршијим, под чијом се јурисдикцијом налазе светогорски манастири.

Одлука Синода Грчке Православне Цркве већ је саопштена Константинопољској патријаршији, а такође и управним телима и свим манастирима Свете Горе Атон. Монашка заједница Атона тренутно припрема свој одговор на одлуку Синода Грчке Цркве.

Игуман једног од атонских манастира изјавио је на грчком интернет сајту Vima Orthodoxias, да се никада раније у историји односа између Грчке Цркве и Свете Горе Атон није десило ништа слично, и да одлука коју је Синод усвојио може бити резултат утицаја неких спољашњих фактора.

Са своје стране, митрополит атикијски и биотијски Хризостом Маниотис, појаснио је одлуку Синода Грчке Православне Цркве. Он је напоменуо да надлежни митрополити овим нису лишени никаквих пуномоћја, већ да би Свети Синод требао знати шта се дешава у епархијама. Поред тога, синодска дозвола за учешће атонских инока у активностима Грчке Цркве, по речима митрополита Хризостома, биће чисто формални чин.

Истовремено, усвојена одлука може бити одраз повећаних тензија у односима између Грчке Православне Цркве и Константинопољске патријаршије. Познато је да је архиепископ атински Јероним крајње незадовољан активностима представника Константинопољске патријаршије у Атини митрополита Амфилохија Стергиоса. Између осталог, представник Фанара у престоници Грчке почео је изградњу цркве и управне зграде у Атини, не затраживши претходно дозволу од архиепископа Јеронима.

Превод и приређивање: „Борба за веру“

По материјалу са: „Амин.су“