Када је у пола два ујутро 17. јула, 1918. године стигао камионет који је требало да пребаци тела убијене царске породице, сви су спавали. Прво је пробуђен лекар Романових, Јевгениј Сергејевич Боткин, и он је затим пробудио остале. Царској породици је речено да је у граду несигурно, и да их морају пребацити са спрата у приземље, које је уствари било напола испод земље. Облачили су се пола сата. Доле је изабрана соба са дрвеном намалтерисаном преградом, да се меци не би одбијали, и из ње је изнет сав намештај. Казнени одред од 12 људи, међу њима шест странаца, такозваних "Летонаца", чекао је са запетим пушкама у суседној соби. Романови ништа нису посумњали.

Ти кажеш: “То је немогуће!”

Бог вели: Што је људима немогуће Богу је могуће (Лк. 18, 27).

Ти кажеш: “Превише сам уморан.”

Бог вели: ...ја ћу вас одморити (Мт. 11, 28).

Свађа, непријатељство, расправе у породици, и не само у њој, представљају рану за супруга, за супругу и за децу. Нико ништа не може да постигне свађом, него сви губе. Ко избегава свађу, он чини велику ствар за себе, своју супругу и за читаву породицу. И сигурно да постоји начин да свађа буде избегнута, довољно је само да постоји добра воља. Прочитајмо пажљиво доле наведени догађај и схватимо сами шта представља спасоносни лек.