На симпозијуму Интензивне Неге у Букурешту, Професор Филозофије и Медицине Тристрам Енгелхардт презентовао је свој рад. За време дискусије добио је питање како је постао Православан. Његов одговор следи.

Петар је живео попут већине својих вршњака. Похађао је осми разред и ишчекивао матурску прославу.

Телесна малаксалост и непрестани замор појавили су се ниоткуда. Петрово несмирење и посечена рука убрзали су одлуку да се обрате доктору. Појављивале су се и необичне промене на кожи, те су биле неопходне дубље анализе. Након краћег времена породици је саопштена шокантна дијагноза: галопирајућа леукемија, и то једна од најгорих врста, са минималним шансама да Петар преживи.

Видео сам душе које су трпеле неправду, и то су чиниле са добрим помислима, па се благодат изливала на њих и у овом животу. Пре много година посетио ме је један побожан хришћанин, прост и добродушан. Тражио је од мене да се помолим да Христос просвети његову децу да када одрасту не узропћу на своје рођаке због велике неправде коју су им нанели.

Заиста, поновило се једанпут више све оно, о чему смо ми улазећи у XX век мислили, да је беcповратно припало прошлости, као и слава Ниниве. Дигао се човек на човека и народ на народ. Нагомилане су гвоздене машине, пуне притајеног огња, намењеног за груди непријатељске. Човек је човека убијао и од тог убијања осећао нарочиту сласт. Земља је поплављена од крви, и одебљана од меса људског.