Православни писац и филозоф Иван Александрович Иљин (1883-1954) у чланку „Смисао зла“ пише: „Потребна нам је будност за људску лаж; осетљивост на туђу неискреност: слух за лажи; осећај зла; савесна упечатљивост. Без тога ћемо бити преварени као глупе птице, преловљени као зечеви и смрвљени као муве о стакло.

Нема човека који би живео, а не би згрешио. Нико није чист од греховне прљавштине, чак и ако би на земљи живео само један дан. И зато нас у већини случајева смрт затиче као дужнике који не могу да врате дуг Богу, а после гроба више нема места за покајање.