Забрана боравка појединим поповима у Црној Гори ствара сумњу да је у питању дискриминација, сматрају стручњаци

Подгорица – Док се у Црној Гори наставља прогон свештеника Митрополије црногорско-приморске (МЦП), 30 монаха и свештеника МЦП и двадесетак чланова њихових породица већ 18 месеци чека да им држава скине траку „сумњивог лица” којима се забрањује даљи боравак, док за разлику од њих, тај проблем нема свештенство Римокатоличке цркве и Исламске заједнице.

Митрополит николај:

АКО једном од вас ИСКЉУЧЕ СТРУЈУ, МИ ЋЕМО ЈЕ ИСКЉУЧИТИ У СВИМ ХРАМОВИМА!

-Саопштење поводом економске кризе-

Спата, 30.09.2011

Благоверним хришћанима наше Митрополије:

Љубљена браћо моја,

Благодат и благослов Господа нашег Исуса Христа нека покрива све вас, друштво, нацију и нашу Цркву.

Поступак којим је еп. бачки Иринеј спречио руске поклонике да уђу у сомборски храм и поклоне се светињи, није нимало чудан: додуше, он јесте чудан из перспективе православних Срба, али није из перспективе фанариотски васпитаних екумениста. Људи који већ деценијама воде фанариотску политику у Српској Цркви (а као што знамо, Фанар опстаје у Турској захваљујући Ватикану и Вашингтону), нису љубитељи непатворених руско-српских народних веза, али сваког жупника, бискупа и кардинала радо примају и грле да би доказали своју екуменистичку „политичку коректност“.

Пошто је у току Први козачки Православни поход Русија-Србија организован у част 90-те годишњице Првог руског заграничког сабора у Сремским Карловцима и пошто се у нашим електронским медијима јављају свакојаке дезинформације, желео бих да православним верницима у Србији пренесем неке детаље око овог догађаја. Претходна два дана био сам више часова у друштву руских козака и једног руског схимонаха који их прати и замољен сам од њих и од сестре Радмиле Војновић да православној јавности пренесем најважније детаље око овог поклоничко-молитвеног похода руске православне браће Србији.

Поводом доношења у Сомбор копије иконе Богородице Табинске из Русије у организацији извесне госпође Радмиле Војновић, Црквена општина у Сомбору има дужност да своје вернике и целокупну јавност обавести о следећем:

Да ли ће захтев да се 21. октобар, датум када су 1941. у Крагујевцу Немци стрељали више хиљада ђака, установи као државни празник у Србији и прогласи даном сећања на све српске жртве Другог светског рата, постати јабука раздора међу Србима са леве и десне обале Дрине?

Нове генерације Београђана, које безбрижно пролазе поред Старог Сајмишта у Београду, идући на забаве у хотел „Хајат“ или „Континентал“, журећи на посао у једну од великих пословних зграда или у своје куће, нажалост појма немају да се у току II светског рата и окупације Србије на Старом Сајмишту налазио немачки и хрватски концентрациони логор у коме је живот изгубило преко 40 000  Срба и 6 - 7 000 београдских Јевреја.

Разговарала Зорица Зец

Ставили смо себе, јадне, мале и изоловане, у центар свега. И како да се онда такав усамљен човјек не напуни страхом од свега и свачега? А од тога почиње и неслога и одсуство патриотизма… Да се Лазар није молио „Оче наш“, не би било Видовданске жртве захваљујући којој и данас знамо ко смо и шта смо. А српска историја пуна је оваквих примјера, од Косова 1389. године, преко српских устанака, до страдања и жртвовања у великим ратовима и погромима двадесетог вијека