ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА  - КРСТОВДАН

      Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу света царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов.

Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. 

Испоставило се да је 24. септембар постао дан пун изненађења у животу Православља. На мрежи су се појавиле  (http://borbazaveru.info/content/) информације  о умешаности представника Румунске патријаршије и ПЦУ. То се догодило 24. септембра током догађаја који је организовала Константинопољска патријаршија у Мађарској. Од стране Румунске православне цркве присуствовао је (и, у ствари, причестио се) епископ Румунске цркве у Мађарској Силуан, а из ПЦУ је „заједничку чашу“ поделио познати Михаил Зинкевич.

Игуман са Свете Горе, који подржава ПЦУ, састао се са бугарским патријархом

Бугарски патријарх Неофит примио је 25. септембра игумана светогорског манастира Нови Есфигмен Вартоломеја, познатог по подршци ПЦУ, преноси сајт Бугарске Патријаршије.    

У спомен на сву  пострадалу и нерођену  српску децу

Екуменизам је склон иконоборству. Екуменизам је либерални покрет и припада хуманизму, а не исихазму Цркве. Хуманизам бежи од терета, бола и жртве — истовремено оправдавајући и чинећи злочине над човеком. Сусрећући се са великом жртвом Светих јасеновачких мученика, екуменисти покушавају да релативизују њихов подвиг. Екуменизам потенцира теме љубави, толеранције и јединства, заборављајући на Страшни суд. Уједињење многих „цркава“ и оправдавање човекових страсти има удела и у неохилијазму и апокатастази јереси оригенизма, који је осуђен на Петом васељенском сабору.

Указ број У-02/152 од 25. септембра 2023. године // архимандриту Кирилу (Говоруну)

Више пута је нарушена писмена обавеза верности Руској Православној Цркви коју сте дали Руској Православној Цркви, што је, између осталог, изражено у Вашем саслуживању са епископима и свештенством Константинопољске Цркве, са којом је евхаристијско општење прекинуто одлуком Светог Синода због грубе инвазије на канонску територију Украјинске Православне Цркве.

Забрана Говоруна била је природан резултат његових активности. Дуго је покушавао да балансира између паметног и лепог, што га је, на крају, упропастило. Карактеристично је да сам Говорун санкцију против њега сматра „прозором нових прилика“, очигледно наговештавајући да ће се у блиској будућности придружити некој од помесних Цркава. Из неког разлога, чини нам се да ће његов избор пасти на Константинопољску патријаршију.

Архијереј Румунске Цркве је саслуживао са поглаваром Фанара и „митрополитом“ „ПЦУ“.

Обим догађаја је импресивнији, али је у суштини идентичан ономе што се догодило у Кијеву (реч је о саслужењу представника УПЦ, Фанара и Думенкове организације).