|
 Поштовано уредништво,
Не могу да се нашироко бавим г. М. Рајлићем, главним надзорником неисправности у митрополији Загребачко-Љубљанској. Ипак, осјећам се дужан да кажем неколико ријечи, с обзиром да сам у сарадњи са љубљанским свештенством учествовао у овом пројекту (овде:).
Молитвеник на словеначком био је сушта потреба: 98% српске дјеце у Словенији кући говори словеначки, а ћирилицу готово нико не зна. Сада када су српски родитељи у Словенији добили могућност да пријаве дјецу у школама на бесплатан и допунски предмет српског језика и културе, било је пријављено свега 500 дјеце - од 40.000 Срба у Словенији! Разлог томе треба тражити у духу југословенства и расрбљавања који је владао објема Југославијама, а дјеловати морамо данас према околностима које нас тренутно окружују. Наша света дужност је да пренесемо Предање овој дјеци путем који је њима доступан. Ми нисмо учитељи српског - тиме нека се бави г. Рајлић; наша дјеца говоре и читају српски савршено - волио бих да видим како то чине дјеца г. Рајлића, с обзиром на дубоке словеначке интерференције у његовим текстовима. Али јесмо дужни да свједочимо православну вјеру и ширимо је. Молитвеници су замишљени мисионарски и то управо за потребе све дјеце у Словенији: штампани су на српском ћирилицом и латиницом, и још у словеначком преводу (који сам ја припремио). Молитве су брижљиво изабране и тумачења темељито припремљена, а све је осликано предивним православним илустрацијама Серјоже Попова, које су уједно и дјечје и дубоко православне. Чуди ме да велики инквизитор и судија Рајлић није уочио ништа позитивно у овом издању, него је искористио и тај риједак мисионарски корак наше Цркве да још више попљује вођство и свештенство своје митрополије. Има у нашој епархији и одступања и немара, али има и труда и жеље да се нешто предузме, а не само да се блати. С поштовањем, Ален Новалија, Љубљана |
