Владимир Димитријевић

 МОНАРХИЈА И САБОРНОСТ

(Руски мислиоци и хришћанска државотворност)

      Пред читаоцем ево огледа који служи као двери за оне који су окренули ка три највеће србске вредности - Богу, Краљу и Дому. Бити монархиста у доба Новог светског поретка, кад уместо краљева и племића владају банкари и безличне бирократе, и кад је свет, уместо Божјег врта, постао вавилонско тржиште, можда изгледа чудно, можда смешно (ево их „будалине Саведрине", што рекао Лаза Костић), а у сваком случају - „мрачно", „реакционарно", нешто што припада „прошлости".

Владимир Димитријевић

ЈОШ О ЛИТУРГИЈСКОЈ РЕФОРМИ И ПИТАЊИМА „ВАЛИДНОСТИ“

У божаственој Литургији је страшна и света свака,

наизглед најбезначајнија појединост,

јер служи страшној и светој Тајни јединства Тела Христовог.

јеромонах Григорије Светогорац: Тумачење божаствене Литургије

...На Ваше питање (да ли је Литургија служена „по новом“ валидна или није), кажем: нисам компетентан да дам одговор на исто. Сам појам „валидности“ некако мирише на казуистику (рецимо, римокатолички катихизис каже да је печат свештенства „неизбрисив“, и да чак рашчињени свештеник може да врши сакраменте који су „валидни“). Било како било не усуђујем се на овакве одговоре.

 РИМОКАТОЛИЧКИ "СВЕТАЦ" АЛОЈЗИЈЕ СТЕПИНАЦ

Уношење у римокатолички календар, у јесен 1998, кардинала Алојзија Степинца ("беатификација", проглашавање "блаженим", што је увод у канонизацију), упркос противљењу многих угледних личности Запада, била је плод жеље римског папе да се одужи својим верним Хрватима, вековном "предзиђу кршћанства" пред "Бизантом" и источним "шизматицима", то јест православнима. Папа Иван Павао Други, упркос помирљивом и екуменистичком речнику, није био нимало мањи мрзитељ православног Истока од било ког свог претходника. То је папа који је отворено тражио бомбардовање Срба у Босни и Херцеговини 1995. године ("Понекад је потребно објавити рат рату", рекао је тада).

Владимир Димитријевић

КАКВА ЈЕ КОРИСТ ОД ЕКУМЕНИЗМА?

    Један од кључних разлога због којих су представници Цркве од Истока у екуменском покрету је, наводно, сведочење Истине инославнима. Ако ми напустимо Светски савет „цркава“ јадни протестанти неће имати где да сазнају шта им нуди Православље.