|
В. Димитријевић: Реч на реч (Одговор Еп. Атанасију), стр.187-197 |
|
|
|
среда, 14 јануар 2009 |
|
 РАНИ ХРИШЋАНИ И ПОЗНИ ХРИШЋАНИ Док је до пре неку деценију у нашој Цркви владао формалистички однос према Светињи (причестиш се једном или четири пута годишње - и „мирна Бачка“!), сада се настојава на томе да је присуство Светој Литургији без примања Св. Тајни - недопустиво. Наш народ се за Св. Причешће свагда припремао - постом, молитвом и исповешћу, и када се јавила ова „нова“ пракса (мада се она назива ранохришћанском) дошло је до извесних неспоразума и недоумица. |
|
Последњи пут ажурирано ( уторак, 06 септембар 2016 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
В. Димитријевић: Реч на реч (одговор Еп. Атанасију), стр.180-186 |
|
|
|
понедељак, 12 јануар 2009 |
|
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
О ТИХОМ И ГЛАСНОМ ЧИТАЊУ СВЕШТЕНИЧКИХ МОЛИТАВА „Јасно је доказано да су у раној Цркви молитве свештеника читане наглас“, кажу заговорници „литургијске обнове“. Не бих превише био уверен у ову тврдњу, с обзиром да највећи литургичари Запада, попут Луја Бујеа, кажу да је то сложено питање за које нема довољно доказа. Али, нека буде тако. Оно што свагда тврдим врло је једноставно: разлози због којих су се некад молитве читале гласно немају везе са данашњим разлозима таквог читања у покрету за „литургијску обнову“. |
|
Последњи пут ажурирано ( четвртак, 18 март 2010 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
В. Димитријевић: Реч на реч (Одговор Еп. Атанасију), стр. 173-180. |
|
|
|
недеља, 04 јануар 2009 |
|
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ „ЗАПАДНО РОПСТВО“ ПРАВОСЛАВНИХ И ЛИТУРГИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ
Један од књучних полемичких метода савремених литургијских реформатора је да устврде како је све оно што им се не свиђа у предањском начину служења Свете Литургије - западни (римокатолички) утицај. Владика бањалучки Јефрем је, у свом тексту „Свету Литургију очувати и служити неизмјењену“, то већ уочио, указујући да су унијати у Америци у складу са одлукама II ватиканског концила, али и са реформским захтевима модерниста у Грчкој (које је протежирао недавно упокојени архиепископ атински Христодул), већ увели гласно, да цео храм чује, читање олтарских - свештеничких молитава, савремени језик у богослужење, као и да настојавају на сваколитургијском причешћивању пастве. |
|
Последњи пут ажурирано ( четвртак, 18 март 2010 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
Владимир Димитријевић: Сведок светог остатка Срба |
|
|
|
уторак, 30 децембар 2008 |
|
 Владимир Димитријевић
СВЕДОК СВЕТОГ ОСТАТКА СРБА (Предраг Р. Драгић Кијук, Истинословац) NOMEN EST OMEN? Предраг Р. Драгић Кијук... Какво необично име, чворновато као чобански штап на који се човек наслања док иде за стадом, али којим се увек може и одбранити од залуталог вука... Три самогласна сугласника Р, која коче слободно кретање кроз звук имена и презимена,а онда „Кијук“, као кијача, опет за одбрану. Име, презиме и надимак који пружају отпор изговарању... Као да ходаш козјом стазом у херцеговачком или далматинском кршу - Предраг Р. Драгић, па још и Кијук... Видиш то име како пркосно излази на врата своје звучне колибице, и пита: „Шта хоћете?“, проверавајући придошлице - наши ли су или њихови... Изгледа да човек намерно носи то име, презиме и надимак: ко издржи притисак изговарања истог, може да РАЗГОВАРА с његовим власником. Ако је nomen каткад и omen, онда је овај човек знаменован да буде непокоран, да му се не може приступити олако. |
|
Последњи пут ажурирано ( понедељак, 30 јануар 2012 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
В. Димитријевић: Реч на реч (Одговор Еп. Атанасију), стр. 7-20 |
|
|
|
четвртак, 25 децембар 2008 |
|
Владимир Димитријевић РЕЧ НА РЕЧ (Одговор епископу Атанасију Јевтићу)
Уместо предговора
I У полемикама које се, око литургијске реформе, у последње време воде у Србској Православној цркви постало је уобичајено да се о туђим књигама суди на основу нечега што, у стара времена класичног полемисања, не би могло бити основа за суд и осуду. Први случај подробно је описан у у овој књизи (владика Атанасије је о „Хлебу Небеском и Чаши Живота“, ( у даљем тексту ХНЧЖ; списак скраћеница дат у литератури, на крају књиге) чији је аутор потписник ових редова, судио на основу насловне стране), а други случај је критика коју је свештеник Александар Ђаковац, уредник сајта verujem.org, упутио истом том потписнику, дисквалификујући књигу „Царско свештенство“ само на основу предговора. Ево како пише Ђаковац: |
|
Последњи пут ажурирано ( четвртак, 18 март 2010 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
|
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>
|
| Резултати 946 - 953 of 953 |
