Поводом перфидног покатоличавања православних Срба у Херцеговини од стране самозваног бискупа херцеговачког Григорија (Дурић), у наредним данима подсетићемо наше цењене посетиоце на неке наше раније текстове о његовим антиправославним и антисрпским (не)делима.

+ + +

Ето шта су Срби дочекали – њихови епископи се хвале да су бискупи! Први је почео Иринеј бачки, који се, поводом папиног јубилеја 2003, пред београдским римокатолицима хвалио да су он и митрополит Амфилохије од папе добили бискупски криж и прстен, а сада Атанасијев ученик Григорије учествује у правом молитвеном општењу са папским јеретиком, бискупом дубровачким Матом Узинићем, и хвали се да је он, Григорије, бискуп херцеговачки. И то где? У славној земљи српској, у Захумљу свештеноме, у дедовини Светог Саве, у постојбини Светог Василија Острошког, слава му и милост, где су Срби, на Требишњици, први пут крштавани, у земљи која је, због бискупа и фратара и њихове лажне, камом наметане вере, српском крвљу натопљена – Григорије Дурић се хвали како је БИСКУП!

НЕИСПРАВАН СТАВ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА

 Литургијске новотарије епископа Игњатија

Говорећи о проблему литургијских реформи, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је изнео и следећи став: „Литургијске промене у нашој Цркви не мењају суштину Литургије“.

ЛИТУРГИЈСКЕ РЕФОРМЕ и Прогони у  браничевској и  шумадијској епархији

Прогони у Браничевској епархији; перфидно литургијско реформаторство Еп. Игњатија

Они који у Српској Цркви највише трубе о љубави, на делу пројављују мржњу. Један од њих је „епископ љубави“ Игњатије Мидић.

Прогони клирика и верника у Епархији жичкој

Највећи број прогона клирика и мирјана збио се, несумњиво, у Епархији жичкој. Узрок свих прогона, о којима ћемо говорити, јесте оданост прогоњених свештеника, монаха и мирјана светоотачком Предању и њихова непоколебивост у поштовању одлука СА Сабора о богослужбеном поретку. Сви су се они одлучно одупрли самовољи и безакоњу Еп. жичког Хризостома. Овде се ради о сукобу људи који одлучно стоје на бранику Вере, с једне стране, и безаконика и лицемера са друге стране. Јер, заиста, постоји ли веће лицемерје од следеће чињенице: Еп. жички је свом свештенству и монаштву Епархије жичке доставио одлуку СА Сабора о богослужбеном поретку и издао акт Е.бр.741/08 у коме се каже: „Стриктно се придржавати одлуке Сабора“, а у пракси подржава и охрабрује кршење одлука Сабора и његовог сопственог акта, кроз толерисање, подржавање и охрабривање оних свештеника који Свету Литургију служе по новотарском беспоретку.