Најновија канонада епископа бачког Иринеја (доносимо у прилогу), маскирана у „бригу за свете каноне“, и прича о огромној љубави према руском народу, веома су занимљиви за оне који су од јуче у Цркви. Или, како наш народ каже, ко га не зна, скупо би га платио.

Поступак којим је еп. бачки Иринеј спречио руске поклонике да уђу у сомборски храм и поклоне се светињи, није нимало чудан: додуше, он јесте чудан из перспективе православних Срба, али није из перспективе фанариотски васпитаних екумениста. Људи који већ деценијама воде фанариотску политику у Српској Цркви (а као што знамо, Фанар опстаје у Турској захваљујући Ватикану и Вашингтону), нису љубитељи непатворених руско-српских народних веза, али сваког жупника, бискупа и кардинала радо примају и грле да би доказали своју екуменистичку „политичку коректност“.

И кад се наврши хиљаду година

 биће пуштен сатана из тамнице своје,

и изићи ће да вара народе

што су на четири краја земље, Гога и Магога...

(Откр. 20, 7-8).

Знаш знаке Антихристове, сећај их се не само ти,
него их свима саопштавај нештедимице.
Свети Кирило Јерусалимски

Очигледно је да за нас, православне хришћане, наступају она смутна и тешка времена о којима су говорили Господ Исус Христос и Свети Оци. То, свакако, није разлог ни за страх ни за панику, али јесте разлог за наше неодложно покајање, јер већ је близу код врата (ср. Мк.13,29). Нема разлога за страх (осим страха Господњег, који је почетак мудрости) и панику, али има разлога за умножавање наших молитава, постова, милостиња, исповести, за причешћивање Светим Тајнама Христовим, како бисмо задобили благодат Божију која нас једино може сачувати неповређеним у часу искушења који ће доћи на сав васиони свет. Времена која су пред нама, међутим, неће бити и последња само ако принесемо Господу покајање и плодове достојне покајања.

Истински хришћанин не може

да се према отвореном злу и греху односи равнодушно,

 не примећујући га и мирећи се са њим,

лукаво се изговарајући "неосуђивањем"...

 Архиепископ Аверкије Џорданвилски

Свако од нас је, поводом неког туђег злодела, о коме смо изрекли свој суд, могао чути речи: нисмо ми позвани да о томе судимо. У таквим приликама углавном се цитирају речи Господње: Не судите да вам се не суди (Мт. 7,1),  и: Који је међу вама без греха нека први баци камен на њу (Јн. 8, 7).