Приметно је сада да многи хоће да претворе Цркву у свој дућан за убирање сталних прихода, а тако није било раније у Српској Цркви, него је свако од верника давао Цркви колико је ко имао и колико је ко био вољан дати.

Нема више Владике Николаја и Богомољаца и дошло је време великих прелести у Цркви, како је и проречено у Светом Писму и од светих Отаца. Али за утеху остала су нам дела Владике Николаја и других светих Отаца, која нам служе да се избављамо од данашњих прелести. Пре неколико дана читана је у Прологу поука о читању Светог Писма:

"Спаси мја, Господи, јако оскудје преподобниј" (Пс. 11:2). Свети Оци су прорекли да ће доћи време, кад неће бити искусног духовног вође, неће бити преподобног Оца, па ако и има данас таквога, он се сакрио од данашњих људи, за које је проречено да "здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама (похотама) окупити себи учитеље, као што их уши сврбе (да их чешу по ушима)" (2Тим. 4:3).

По учењу Цркве Стари Завет је сенка Истине и тешко га је разумети без Новог Завета, без учења Јеванђеља. А гледано из Новог Завета много што-шта из Старог Завета боље разумемо. Благослов и проклетство Бог предлаже пред целим народом и пред сваким човеком појединачно, тако да свако може да бира: или благослов или проклетство. Мада по негде имамо и снисхођење, које није ни благослов ни проклетство. У Библији се види, да је још од почетка Бог дао власт побожним родитељима, да у Божје име изричу благослов или проклетство својој деци и тај благослов на неки начин важи и данас. У Библији је описано како је после Потопа Ноје патријарх благосиљао и проклињао своју децу:

Највећи војсковођа у првом светском рату свакако је војвода Живојин Мишић, коме су чак и Енглези, познати лицемери, одали признање. Али војвода Мишић, као искусни војсковођа, знао је кад се треба повући ради одмора и опоравка, а кад треба кренути у напад ради победе над противником.