У свему треба бити постепености. Недавно одржана изложба “Хрватски светитељ Алојзије Степинац” међу зидинама Европског парламента, представља још једну етапу у претварању те цењене институције у капелу-костурницу. За неупућене –  код римокатолика капела представља цркву украшену људским костима. Ономе ко први пут уђе у такву верску институцију, диже се коса на глави. По зидовима су изложене кости руку и ногу, лустери су украшени лобањама, по угловима су разбацани стари запуштени скелети.

Мој пријатељ Братсислав Вујић недавно ми је послао овај текст. Ко год је разуман, схватиће поруку. Она је антиусташка, али Србима јасно ставља до знања да без Броза не би било данашње Хрватске. Зато је титоизам међу другосрбијанцима једна од најсрамнијих пројава „духа самопорицања“, о коме је писао Мило Ломпар. 

Владимир Димитријевић

У В О Д

Након смрти блажено-почившег патријарха Павла и све видљивијег јачања екуменистичке струје унутар СПЦ, веома сложени однос Ватикана и СПЦ свео се последњих година углавном на два отворена и међусобно повезана питања: