header image
Др Никола Жутић: Нико Бартуловић-римокатолик четник Штампај Е-пошта
субота, 10 април 2010

Др Никола Жутић

НИКО БАРТУЛОВИЋ - РИМОКАТОЛИК ЧЕТНИК

1890-1945.

-Од либерала-антиклерикалца и антикомунисте до равногорца-антифашисте-

 УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Због свог импресивног интердисциплинарног књижевно-историографског стваралаштва, које се кретало од романа, приповјетки, драма, до безбројних публицистичких идеолошко-политичких чланака, критика и полемика, књижевник (и књижевни публициста) Нико Бартуловић је требао много раније да уђе у жижу  интересовања југославенских књижевних историчара и нарочито историографа, који су га у потпуности занемарили. Српски и хрватски аутори слагали су се, а и данас се слажу с чињеницом да је Нико Бартуловић у потпуности анатемисано па потом и у потпуности заборављено књижевно и публицистичко-историографско име. При том је Бартуловићево публицистичко идеолошко-политичко стваралаштво сасвим дјевичански нетакнута тема од стране историчара.

Детаљније...
 
Др Никола Жутић: Србија, Ватикан и Албанци у XX веку Штампај Е-пошта
петак, 18 децембар 2009

Др Никола Жутић:

 

Србија, Ватикан и Албанци у XX веку

 

Велика Албанија Италијански интерес

 

Њеним настанком били сузбијени захтеви Срба на Балкану

          Покушаји стварања "Велике Албаније" у прошлости су имали потпору и инспирацију у настојањима Ватикана и албанских римокатолика да се, за италијанске интересе, оформи увећана Албанија, али само као италијански протекторат, који би олакшао потпуну пенетрацију фашистичке Италије у Албанију, на Косово, Метохију, Црну Гору и западну Македонију.
Последњи пут ажурирано ( петак, 18 децембар 2009 )
Детаљније...
 
Др Никола Жутић: Иван Мерз - светитељ хрватства Штампај Е-пошта
понедељак, 07 децембар 2009

Поштовани посетиоци,

Са задовољством вас обавештавамо да је сајт „Борба за веру“ добио још једног сарадника. То је наш угледни научник и стручњак за односе Ватикана према Србима др Никола Жутић са Института за савремену историју.

+++

Др Никола Жутић

ИВАН МЕРЗ – СВЕТИТЕЉ ХРВАТСТВА

          АПСТРАКТ: У раду се анализира актуелни процес проглашења блаженим и светим личности из „хрватског живота“ које имају велики значај за провођење римокатоличке политике националног уздизања хрватства. У првом плану је национално-вјерска активност Ивана Мерза која иде у правцу антилиберализма, утемељења организација Католичке акције и ширења националне идеје хрватства у епохи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Последњи пут ажурирано ( понедељак, 07 децембар 2009 )
Детаљније...
 
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 41 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.