Мир Божији, Христос се роди, драга браћо и сестре у Христу!

Молимо уредништво цењеног портала „Борба за веру“, да објави наше сведочење јучерашњег догађаја у порти лозничке Цркве Покрова Пресвете Богородице.

Помаже Бог. 

Јуче сам присуствовала Светој литургији за Божић, гдје се људи нису исповиједали. Односно, прилазили су, бивајући покривени епитрахиљем, питани јесу ли грешни, те им је свештеник читао разрешну молитву, затим причешћивао. Да напоменем да је сам рекао да се причесте сви, па да сачекају крај службе и он ће их 'исповиједити'.

Небо или Небеса у молитви Господњој - Оче наш? (Цртица о страдалном богослужбеном – црквенословенском -  језику)

Деведесетих година, за време почившег патријарха Павла, а “да би народ боље разумео”, у Светој литургији је, мало по мало, без одлуке СА Сабора СПЦ, почело коришћење говорног “српског” језика, уместо богослужбеног и, треба ли рећи предањског, црквенословенског. Истини за вољу, први је текст Свете литургије на “српски” језик превео архимандрит Јустин (Поповић), давне 1924. године, и тако, нажалост, поставио темеље данашњем  небивалом стању.