* * *

Коначно су се „два плућна крила“ спојила у један „братски загрљај“! Сада ће болест језуитизма - која је одавно већ метастазирала у оном другом „плућном крилу“ - захватити и ово здраво „плућно крило“. Ако се ништа не промени, бојим се да нам нема спаса од ове опаке болести. Јер има томе већ више од два века како је ово здраво „плућно крило“, изгубило свој „природни имунитет“ на  све „болести овога света“ а лекари који су задужени да брину о нашем здрављу, уместо да лече шире заразу својом нечистотом. Па ипак! Здравље, то нису само лекари и лекови! То је и снажна жеља у нама – жеља за оздрављењем!   

Одавно пратим Ваше текстове и врло радо их делим са пријатељима. Има доста добрих и јако поучних нарочито у рубрици "Мисионар". Повод мог писања Вама је следећи.

Током дивних зимских Празника, Св. Николе, Божића, Св. Стевана, Обрезања и Богојављења сви смо се трудили да нам куће изгледају лепо. Трудили смо се да гости буду увек дочекани и испраћени како доликује. Приметио сам једну јако ружну и врло страну појаву, а то је стављање светиљки у прозоре. Има га чак и у појединим парохијским домовима где живе свештеници!