Аристотел је једном рекао, да је толеранција последња врлина једног друштва у пропадању. Наравно, ово је само врлина - ако је врлина то - да наша цивилизација умире, несумњиво се њоме не можемо похвалити. Само ми волимо да је зовемо "саосећајност". Дејвид Камерон, премијер Велике Британије, јуче је говорио да његова држава, наводно, гаји "изузетну саосећајност према сиријским избеглицама". Остали национални лидери не заостају у конкуренцији саосећајности. Господин (или госпођа) „Саосећање“ у Европи изгледа да je немачка канцеларка Ангела Меркел, а конкурент за глобалну круну је Аустралија [1].

Много сам маштао, ја то нисам крио,

Да постанем  доктор, почаснога звања,

Јер од тог заната, духовног имања,

Може да се живи ко бубрег у лоју

О трошку других а у корист своју.

Тамни облаци надвили су се над бродом Српске Цркве.Нечисте силе у свом сулудом походу на све што је свето и честито у нашој Цркви запоселе многе архијереје, монахе и свештенике. Садашњи Патријарх у свом екуменистичко - апокалиптичном походу успео је оно што многим непријатељима Цркве Христове вековима није полазило за руком.

У СПЦ-и данас је у званичној употреби народни језик, односно то је нека мешавина где свештеник служи на српском, а народ (певница) одговара на црквенословенском. И рекло би се да је све је на свом месту, реформатори су добили своје,а традиционалиста скоро да и нема више.