Један наш редован посетилац из Скопља послао нам је писмо у коме подробно говори о томе докле се у неким епархијама непризнате Македонске Православне Цркве отишло с реформаторством и модернизмом. Своја тврђења у тексту он је поткрепио фотографијама и једним видео записом. Морамо признати да смо, упркос нашој доброј обавештености, били затечени размерама тамошње отпадије. Иако је поменути видео запис насловљен „Света Божаствена Литургија Св. Јована Златоустог“, за оно што приказује пре би се могло рећи да је гнусоба опустошења на месту светом (ср.Мт.24,15). Но, са жаљењем морамо констатовати да поједини новотарски епископи и свештеници СПЦ  у својим литургијским новотаријама не заостају пуно за њиховим македонским истомишљеницима. Писмо нашег посетиоца из Македоније објављујемо аутентично.

Уредништво

На наш мејл стигло је писмо једног редовног посетиоца „Борбе за веру“ из Македоније, као реаговање на наше саопштење поводом јавног обраћања епископа бачког Иринеја Буловића владики шабачком Лаврентију. Пошто сматрамо потребним да се, на тему непризнавања Македонске Православне Цркве, чује и глас православних Македонаца, замолили смо аутора писма за сагласност да његово писмо објавимо на сајту. Писмо следи у наставку, у аутентичном облику.

Уредништво

„…Али сам дубоко увјерен да је данашњи сусрет утолико важнији зато што се догађа у Дубровнику, у граду свјетлости и љепоте, граду сусрета свјетова. Дубровник није граница између Истока и Запада, он је одувијек био њихова спона. Иако је преживио многе несреће, надасве је град среће и гостопримства, јер он дочекује и иде у сусрет другима.“

 Ове речи изговорио је српско-православни епископ захумско-херцеговачки Григорије Дурић, у римокатоличкој катедрали Блажене Девице Марије у Дубровнику, дана 18. јануара 2012. године, после шокантног, заједничког богослужења са римокатоличким бискупом дубровачким Матом Узинићем!?