Почитувани браќа во нашиот Господ Исус Христос.

Секогаш кога читаме ваши статии и текстови коишто се против модернизмот и екуменизмот, се радуваме и искрено се молиме, и во иднина Милостивиот Бог да ви дарува ум и сила да продолжите со објавување на текстови неопходни за вашата и наша антиекуменистичка борба. Живееме во едно тешко време во коешто силите на злото се обединија против нашата света православна вера. Затоа, и ние, некои православни верници од Македонија, формиравме антиекуменистичка организација која се бори против модернизмот и екуменизмот во Македонија.

Охрид, царски и архијерејски град, назван и Славјански Јерусалим, данас  полако постаје мали Вавилон. У време комунизма велики део цркава је био затворен, а древне иконе пренете су у музеју. Кад су пали комунисти, уместо повратак црквености, у Охриду је почело бестидно скрнављење светиња. Митрополит за Охриду Тимотеј, иначе пореклом Србин, више воли Мамона него Христа.

Један наш редован посетилац из Скопља послао нам је писмо у коме подробно говори о томе докле се у неким епархијама непризнате Македонске Православне Цркве отишло с реформаторством и модернизмом. Своја тврђења у тексту он је поткрепио фотографијама и једним видео записом. Морамо признати да смо, упркос нашој доброј обавештености, били затечени размерама тамошње отпадије. Иако је поменути видео запис насловљен „Света Божаствена Литургија Св. Јована Златоустог“, за оно што приказује пре би се могло рећи да је гнусоба опустошења на месту светом (ср.Мт.24,15). Но, са жаљењем морамо констатовати да поједини новотарски епископи и свештеници СПЦ  у својим литургијским новотаријама не заостају пуно за њиховим македонским истомишљеницима. Писмо нашег посетиоца из Македоније објављујемо аутентично.

Уредништво

На наш мејл стигло је писмо једног редовног посетиоца „Борбе за веру“ из Македоније, као реаговање на наше саопштење поводом јавног обраћања епископа бачког Иринеја Буловића владики шабачком Лаврентију. Пошто сматрамо потребним да се, на тему непризнавања Македонске Православне Цркве, чује и глас православних Македонаца, замолили смо аутора писма за сагласност да његово писмо објавимо на сајту. Писмо следи у наставку, у аутентичном облику.

Уредништво