Ваше преосвештенство Епископе Атанасије,

Члан сам религиозне српске породице.  И мамин и татин отац били су свештеници.  Мој деда по мајци, Милан Петковић, свештеник и посланик пре Другог Светског рата у Дрињачи код Зворника дао је свој живот за Српство и нашу Цркву, и мученички преминуо у Дахау 1945. године.  Богољуб Бошњаковић, мој деда по оцу, био је свештеник, протојереј у Сремској Митровици до своје трагичне смрти 1939. године.  То помињем само зато да би увидели да ми је порекло из патријахалне, српске и ни у коме случају “расколнички” склоне српске породице.  Расколништво у нашој Цркви смо тешко прихватали и били смо пресрећни када су се “две” наше Цркве и званично помириле и постале једна.

Укор Грешном Милоју

 РЕАГОВАЊЕ НА ТЕКСТ Г. МИЛОЈА „ОДГОВОР БРАТ ЈАНКУ“

 Поштована редакцијо,

С обзиром да имамо утисак да немате више некадашњу „оштрину“ у одбрани вере (а ово наше писмо је прилично оштро), и с обзиром да у њему износимо критику на рачун вашег сарадника Г. Милоја, нисмо сигурни да ћете наше писмо објавити. Али, ако сте заиста борци за веру, како се иначе у јавности декларишете, сматрамо да ћете то и делом показати. Нарочито стога што вам уз ово писмо прилажемо једанаест потписа оних који иза њега стоје.

Поштована браћо са Бобре за веру и поштовани брате Грешни Милоје!

Од када су почели овај лов и хајка на преосвећеног владику нашег Артемија, дана једног мира нисам имао, а често ни ноћи.

ЗАШТО ВЕРУЈЕМО ОЦУ АНТОНИЈУ (ДАВИДОВИЋУ) И ЗАШТО ГА ВОЛИМО?

Ових смо дана сведоци бројних увреда и неистина које се у нашим медијима износе о оцу Антонију због његове одбране привремено разрешеног владике рашко-призренског Г.Г. Артемија. Нас, који га добро познајемо, веома боли и растужује свака увреда изнета на његов рачун.