header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА
ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА

      Ставови изнети у писмима посетилаца представљају ставове аутора тих писама. Ти се ставови могу, али не морају нужно слагати са ставовима Уредништва сајта. Уредништво писма посетилаца објављује у циљу вођења унутарцрквеног дијалога, без кога нема изласка из садашње духовне кризе.



Делови из књиге "Из Ја - града у Ти - град" Штампај Е-пошта
уторак, 29 децембар 2009

ДЕЛОВИ  ИЗ КЊИГЕ «ИЗ ЈА-ГРАДА У ТИ-ГРАД» МИРСИНЕ ВИГОПУЛУ

Дечак из Ја-града

Једном давно постојало је једно велико царство које се звало Ја-град. Свака кућа је била већа и лепша од следеће. Зидови који су окруживали град су били високи и дебели. У средини овог царства стајало је једно брдо начињено од тешког камена и на његовом врху била је бљештава палата направљена од кристала. У палати је живела богиња Уображењка (Умишљеност) коју су  људи из Ја-града врло обожавали. У ствари, они су је прогласили за своју краљицу. Никакве се важне одлуке  нису доносиле без њеног одобрења, и она је знала о свему шта се дешава у царству.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 29 децембар 2009 )
Детаљније...
 
Посланица Ефесцима (1, 1-14) Штампај Е-пошта
уторак, 29 децембар 2009

Посланица Ефесцима (1,1-14)

 Химна захвалности Богу Оцу за благодат у Христу и Духу

 Након насловљавања ко шаље посланицу и коме, и након уобичајеног за то доба јеванђелског поздрава „Благодат вам и мир од Бога оца нашег“ отвара се пред нама предивна Светотројична Химна, која обухвата цело богословље и домострој спасења, и која просто представља Литургију у малом.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 29 децембар 2009 )
Детаљније...
 
Тасин циборијум и Гришине колонаде Штампај Е-пошта
понедељак, 28 децембар 2009

Екстремни реформизам и неолатинаштво

у Епархији захумско-херцеговачкој (3)

Тасин циборијум и Гришине колонаде

Image        На велику жалост свих оних који желе да остану у својој православној вери и традицији, наша Епархија захумско- херцеговачка иде у супротном правцу. То је постало очигледно по увођењу литургијских новотарија, односу према иконостасу, спољном изгледу појединих свештених лица, иступима самог епископа у јавности, неприлично срдачним односима са латинским прелатима, потискивању историјске истине о ужасном страдању цркве и народа од латина, недостатку стратегије и акције по питању повратка  српских прогнаника и обнове њихових насеља, итд.
Последњи пут ажурирано ( уторак, 22 јул 2014 )
Детаљније...
 
Руски цар Иван Грозни, друго виђење историје Штампај Е-пошта
понедељак, 28 децембар 2009

РУСКИ ЦАР ИВАН ГРОЗНИ, ДРУГО ВИЂЕЊЕ ИСТОРИЈЕ

Image      Први владар Русије који је понео титулу цара 1547. године био је Иван Четврти Васиљевич Грозни. О његовој суровости су се испредале бројне легенде, а нарочито оне да је био немилосрдан према свима који би му стали на пут. Преносило се са колена на колена да је сатирао и мучио не само непријатеље, већ и сопствене поданике, те да је у нападу беса убио и сина Димитрија.
Последњи пут ажурирано ( понедељак, 28 децембар 2009 )
Детаљније...
 
Петнаест година од упокојења синђела Максима Рајчића Штампај Е-пошта
среда, 23 децембар 2009

Синђел Максим Рајчић,  духовник ман. Раваница

(1903.- 20.12.1994.г.)

 Петнаест година од упокојења

Синђел Максим  рођен је 23./ 10. фебруара 1903. године у селу Баре код Пожаревца, од врло побожних родитеља, оца Николе и мајке Стане Рајчић. На крштењу добио је име Живота. Пошто је био седмо дете у породици, а и због неке болести, остао је мало неспособан у једну руку, па су родитељи одлучили да га школују. Завршивши основну школу у свом селу, наставио је школовање у Пожаревцу.

Последњи пут ажурирано ( среда, 23 децембар 2009 )
Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 Следећа > Крај >>

Резултати 1765 - 1773 of 1885

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 19 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

 ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.