Поштовано уредништво,

Зоран Ђуровић је „сјајан“ пример новотарско-екуменистичке псеудоморфозе која је деценијама присутна у СПЦ: студирао на Богословском факултету у Београду, био ученик и клирик епископа Игњатија Мидића, чија је новотарска учења  делио и даље „продубљивао“, затим отишао у Рим, постао клирик Цариградске патријаршије, докторирао теологију на Папском институту и сада преко своје фејсбук стране, а нарочито преко форума сајта „Поуке“ држи „катедру“ новотарске теологије, препуне разних јеретичких мишљења и ставова и, наравно, агитује за уједињење са Ватиканом.

Дон Зоки на језуитско - масонској тровачници "поуке" опет јауче. Па каже: "Моје одговоре неће ни да пренесу ни да линкују". Рекох, ти Зоки, да не дамо. Не дамо код нас, јер ви не дате код вас. Рекох ти ја - Чејо легенда, Рајка самурајка, Саманта, Чејо многобановани, Сандокан, Магда Сколовска и још хиљаду псеудонима...

Драга браћо и сестре са „Борбе за веру“,

Мудро је поступио ваш сарадник, уважени професор Миодраг Петровић, што је своје обраћање Зорану Ђуровићу завршио поруком: „Што се дуже рвеш са свињом, све си каљавији“ (овде). Из тог разлога, али и због тематике вашег сајта, размишљао сам да ли да вам проследим ово кратко писмо. Ипак сам преломио - да се још једанпут види ко су и какви су српски екуменисти.

Помаже Бог браћо Срби! Срећан празник Свете Текле!

Трудићу се да што краће одговорим господину Нанићу (овде:).

Не поричем досадашњи труд и жртву оца Доситеја, и свог сестринства Гргетега. Али зар отац Доситеј није могао једном металном шипком и са неколико метара платна да одвоји Часни Престо од вјерног народа, и у овој ситуацији кад се живопише олтар, и кад је Литургију почео да служи у наосу? То није ни велика материјална инвестиција, нити захтијева дане и дане да се направи привремена олтарска преграда.