У болници манастира Светог Павла био је један помоћник болничара, мало припрост, али врло добронамеран. Он сам ми је казивао како му је пре четрдесет година, док је био на послушању у манастирској болници, један брат дао грожђе на благослов. Због своје добродушности, он није појео, већ га је поделио на мање гроздиће, и разделио старцима. Један приљежан Старчић непрестано га је благосиљао речима:

Док сам седео у кафићу са мојим пријатељем, протојерејом Василијем Родосом, пијући шољу кафе уз  покоји залогај, приметили смо како је иза мене стао бескућник. Човек се  загледао у нашу храну, тако да га је отац Василије питао да ли је  гладан. Он је одговорио са ентузијастичним ,,да'', и када га је отац  питао шта би волео да једе, он је рекао ,,јаја и кобасице''.

      У Москви постоји Одбор за спасавање омладине од тоталитарних секти. Једном је једна његова сарадница спровела једноставан експеримент. Она је, узевши фотографију своје пре много година преминуле другарице, посетила десет видовњака-исцелитеља који су, према реклами, одређивали човеково обољење по фотографији. Какве све дијагнозе нису износили видовити стручњаци! А закључак им је био свима исти: преминула под хитно мора да дође код њих на лечење, да би је они (како су обећавали) уз одређену надокнаду излечили.

Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић

О   РАДОСТИМА   ПОСТА

"А кад постите не будите жалосни као лицјемери; јер они начине блиједа лица своја да их виде људи како посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју. А ти кад постиш намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно."  (Јеванђеље по св. Матеју , 6:16-18).