Сваки хришћанин који живи одговорно, који се труди да размишља, на овај или онај начин покушава да стражи над собом, и обавезно пре или касније почиње да запажа одређене законитости: шта и како утиче на његово духовно стање, од чега зависи његова чврстина и постојаност у врлинама, и насупрот томе, склоност ка пороку. И наравно, не може да не анализира: зашто је поново пао у грех који је души већ постао одвратан, за које се кајао, не чак ни на десетине, већ можда и на стотине пута, за који се заклињао и одлучно је обећавао да ће престати да га упражњава. И Богу је обећао, и духовнику, и ближњима, које овај грех нервира. Наравно, и себи самом.

Двадесети век је био сведок краја свештене монархије. Без обзира на то што неки народи још увек имају монархе, уз мали број изузетака они владају, не управљајући својим народом. На Западу ниједан од њих не претендује на владање "по Божијој милости". И ово без обзира на литургијску реторику њихових крунисања...

УВОД

Отац Серафим Роуз је само годину дана пре свог упокојења, маја 1981. године, био позван да одржи предавање на Калифорнијском Универзитету у Санта Крузу. Његову публику су сачињавали студенти са предмета компаративне религије, под називом „Светске религије у САД“.

Руско Министарство здравља одликовало је православног свештеника из Волгограда за његов допринос смањењу броја абортуса у овој области. Његовим личним трудом у саветовању и помагању женама да задрже своје бебе број абортуса у Волгоградској области смањен је за 25% у протеклих пет година.