Крајем XIX века, када је Косово још било под турском влашћу, сазнало се да се у једној албанској породици налази дрвени крст пронађен на месту Косовског боја. Судећи по изгледу крста и по свим осталим обележјима, припадао је самом кнезу Лазару; све време је представљао светињу те породице која је била српска, а у старо доба примила ислам и етнички прешла у Албанце (што је у оно доба било масовна појава).

 На Светој Гори постоји много свеправославних светиња, од којих су неке и у нашем Хиландару. Једна од највећих је, свакако, лоза Св. Симеона Мироточивог, која је израсла из гробног камена саркофага у коме је почивало свето тело Немањино пре но што га је Св. Сава пребацио, 1208. године, у Србију, у Студеницу, да би над њиме измирио завађену браћу. Ова лоза, већ осамсто година непрекидно рађа, а од њеног грожђа, које примају с вером, супружници, милошћу Бога Живог, а по својој вери и молитвама Св. Симеона, добијају децу.

Архимандрит Арсеније (Папачок) био је један од најстаријих и најпоштованијих румунских  стараца данас. Био је представник златне плејаде румунских духовника XX века, који су били без премца по ватрености своје вере и аскетском подвигу у условима ненасељене румунске пустиње. Био је налик на Авве из древних Отачника, поседовао је искуство у духовној мудрости, префињено проницање у тајне људске душе и изванредан књижевни дар.

- Старче, слушали смо да сте рекли некоме да ће бити рата. Да ли је то истина?

- Ја то никада нисам рекао, а ево народ говори све, што год му падне на ум. И чак ако  нешто и знам – коме ћу почети да говорим о томе?

- Рат, Старче, то је такав ужас!