Кардинал Лиона и „Велики инквизитор“ пред судом због прикривања „црквене педофилије“

Францустак се суочила са новим скандалом у чијем су епицентру високи католички достојанственици оптужени за педофилију и њихови покровитељи из Ватикана. У суд Лиона истовремено су позвани архиепископ Лионски – кардинал Филип Барбарен и префекта Конгрегације доктрине вере Луис Франциско Ладарија Ферера.

Позивање Ферере на одговорност посебно је симптоматично. Он формално у хијерархији Ватикана заузима треће место – одмах после папе Франциска и државног секретара Пјетра Паролина, а фактички је, по степену утицаја, друга фигура у врху Католичке цркве.

  Све до почетка XX века, конгрегација којој је на челу називала се – инквизиција, а Ферера би у XVI имао титулу Великог Инквизитора.

Поред њих двојице, у суд је позвано још пет људи – три француска свештеника и два „цивила“ која нису у црквеној служби, али су повезани са Лионском епархијом.

Судије ће разматрати прошлогодишњи „случај“ који је тужилац Лиона био ставио ад акта.

Ствар је у томе што је тужбу против Барбарена (66) поднело десет лица која тврде да су „жртве педофилије“, а кардинала оптужују да је прикрио сексуалне преступе против њих. Тачније: да је заштитио свештеника-педофила Бернара Прејна.

Све се догађало крајем 80-их година када је Прејн имао нешто више од 30 година, а полазнику школе скаута Александру Сен-Лику, који је један од подносилаца тужбе, само осам. Њега је Прејн назвао својим љубимцем и сваке суботе са њим „остајао насамо“.

Александар је француским новинарима испричао: „Било нам је страшно. Замислите одраслог човека који вас узима у руке и почиње да вас љуби по целом телу и присиљава да и ви њега мазите. Замислите како је то могло да буде страшно једном детету!“

Управо је Александар, као већ одрасли човек, видео у једним новинама фотографију Прејна окруженог децом и схватио да више не може ћутати.

Прво је закуцао на врата епархије која му је организовала сусрет са Прејном који му је рекао да је крив и да се каје, али се вадио на то да су надређени „све знали“.

Убрзо се око њега скупило десетак бивших дечака који су прошли кроз „Прејнове руке“. Формирали су удружење La Parole libérée (Ослобођена реч) и писали папи, тражећи аудијенцију.

Папи се убрзо обратио и 42-годишњи мушкарац који је тврдио да је католички свештеник Жером Бију – из друге цркве у Лиону – два пута покушао да га силује док су посећивали „света места“. Успео је да се одбрани само зато што је тада већ имао 16 година.

Кардинал Барбарен је био и Бијуов заштитник.

Тужилац је ипак отворио истрагу.

Прејн је признао да је „извршио сексуална дејства над 13 дечака“. Барбарен је тврдио да према Прејну није предузео никакве мере зато што се „покајао и поправио“.

Почетком августа 2017-те тужилац је „затворио случај“ због застарелости, али су чланови La Parole libérée тужили Барбарена. Оптужили су га за прикривање „аката сексуалног насиља над малолетницима“ и одбијање да им помогне.

„Велики инквизитор“ Ферер позван је у суд зато што је у једном од писама, које му је упутио, саветовао Барбарену да предузме „адекватне дисциплинске мере“ да би се избегао јавни скандал. А то писмо је узето као доказ да је и он „све знао“.

Кардиналу Барбарену прете до три године затвора и 45.000 евра казне.

„Бивши дечаци“ траже само један евро јер им је важније да се створи преседан суђења за „црквену педофилију“.

Барбарен и Ферер на прво рочиште нису дошли. Њихове интересе су заступали адвокати.

Наредно ће бити почетком априла 2018-те.

Владимир АРДАЕВ, РИА „Новости“

Преузето са: „Факти“