5. октобра 2016. године, први пут у историји, римски папа Фрањо и надбискуп кентерберијски Џастин Велби одслужили су заједничко свечано „богослужење“ у римском храму Светих Андреја и Григорија на Монте Челију. Нешто раније, 30. септембра, у енглеском Кентерберију, на међуконфесионалном сусрету поводом 50. годишњице отварања Англиканског центра у Риму, окупило се 36 англиканских и римокатоличких бискупа из 19 земаља света. Врхунац овог сусрета била је заједничка „служба“ римског архијеретика и Џастина Велбија.

Служба за информисање Ватикана саопштила је да је ово прва заједничка молитва после раскола између римокатолика и англиканаца 1534. године. Том приликом је издато заједничко саопштење, у коме је, између осталог, речено: „Ове разлике не могу да нас спрече да се међусобно признајемо за браћу и сестре у Христу на основу нашег заједничког крштења. Ове разлике не треба да доведу до слабљења наших екуменистичких напора“. Овим „саслуживањем“, првим после 500 година, римски папа Фрања је фактички признао јединство англиканства, распаднутог од содомије, са (ништа мање распаднутим) римокатолицизмом!

Већ 13. октобра 2016. године у посету англиканској содомитској антицркви долази екуменистичка делагација Београдске патријаршије на челу са патријархом Иринејом. Следујући свом брату Фрањи, патријарх Иринеј англиканце назива „браћом у Исусу Христу“. На ову јеретичку изјаву, надовазао је још неколико, попут оне да „ваистину, има много заједничког између Вас и нас, као и између нас и римокатолика и, наравно, протестантског света”, те да на том темељу „треба градити наше заједничке односе“, јер је то, по погађању патријарха Иринеја, „воља Божија“ и  „то је оно што Бог очекује од нас“.

Као што се може видети, без обзира на сва богохулства и гадости које англиканци званично чине – „венчања“ полних изопаченика и рукополагања и хиротоније педера и лезбејки, патријарх Иринеј их назива „браћом“, а званични сајт Београдске патријаршије ову квази црквену структуру именује као „Цркву“ (са великим Ц), чиме српски екуменисти отворено исповедају јерес и хуле на Духа Светога, признајући црквеност и благодатност јеретицима, расколницима и перверзњацима.

Пар дана после посете англиканцима патријарха Иринеја, од 15. – 18. октобра, збила се прва у историји посета једног поглавара Руске Цркве Британији. Том приликом патријарх Кирил је изјавио како је дошао да би „пружио пријатељску руку англиканском народу и Англиканској цркви“ и усхићено ускликнуо: „Да Бог благослови краљицу, Енглеску и Руску Православну Цркву“.

И тако, само пажљивом православцу открива се комплетна екуменистичка слика, која је својеврсни језуитски мозаик, као завршна фаза стварања једне светске религије, на чијем ће челу бити антихрист.

А сада да погледамо ко су духовна браћа и пријатељи „православних“ екумениста.

+ + +

ЦРНА МИСА:

САТАНИСТИЧКА МОДНА РЕВИЈА У АНГЛИКАНСКОЈ „ЦКРВИ“ У ЛОНДОНУ

Турски модни креатор Dilara Findikoglu представила је своју колекцију пролеће-лето 2018. године на Лондонској недељи моде, што није било ништа друго до сатанистичка „Црна миса“. Модна ревија је одржана буквално на олтару храма Светог Андреја у Лондону, и била је прожета окултном и сатанистичком симболиком. Укратко, догађај је сумирао све оно што се у свету моде заиста дешава.

Док се Dilara Findikoglu сматра „бунтовником у свету моде“, она у потпуности прати филозофију ове индустрије. Она, заправо, не бунтује, већ само испуњава оно што „они“ желе од ње.

Из тог разлога, познате личности као што су Rihanna, FKA Twigs и Grimes, носе креације Findikoglu.

Позадина је, у основи, мешавина масонских симбола. Са сваке стране налазе се масонски двоструки стубови. Између стубова налази се слово G унутар обрнутог пентаграма. Испод њега, унутар хексаграма, је „свевидеће око“. Тамо су такође и масонски квадрат и компас. Као врхунац свега, подијум је био обојен у виду шаховске табле. Ради поређења, дајемо класичну масонску слику.

У овом изразито окултном контексту, модели су били одевени и украшени са мноштвом симбола. Наравно, ово је морало бити у вези са текућим програмом: андрогини и мешање родних улога

Сигил је писани и насликани симбол, који се сматра магијским. Неки их третирају као демонски потпис. У сигилу су шифрована тајна имена духова, демона и других ентитета. Сигил је широко распрострањен у церемонијалној магији ради призива и контроле духова или демона. Посебан сигил на челу модела снажно подсећа на Сигил Луцифера.

Најкраће речено, ови модели су „невесте Сатане“.

Историјски гледано, Црна миса – то је ритуал који карактерише инверзија традиционалне латинске мисе и скрнављење хришћанских објеката у сатанистичке сврхе. Чињеница да модели ходају унутар храма и носе рогове ђавола, подсећа и указује на концепт Црне мисе.

На десном рукаву су Лобања и Кост – симбол елитног тајног друштва.

Приказана модна ревија је идеалан поглед на савремену индустрију моде. Јер овде се не ради само о „одећи“ или „моди“, већ и о нескривеним ритуалним пројавама, „уметничком“ празновању сатанистичких  погледа окултне елите.

Кад  модели ходају с магијским сигилима, окултним симболима и другим ритуалним риквизитима, они постају магијски поседнути објекти,  претварајући ову „модну ревију“, која се одвија унутар „цркве“, у сатанистички рутуал са високом магијском силом.

По материјалу са: https://vigilantcitizen.com/latestnews/satanic-fashion-show-inside-church-london-fashion-week/

Приређивач: "Борба за веру"