Циљ Ватикана: Слабљење СПЦ и Србије

Реално је очекивати да ће Света столица (Ватикан) до 2020 године признати Kосово као суверену државу. За ову хиоптетичку, али реал-политичку претпоставку полази се од глобалног стања у Европи и ЕУ која је „заражена“ вирусом етничких и националих референдума који подстичу растакање ЕУ. Kључни интерес Ватикана у 20 веку био је доминација католичке политике у Европи, борба против комунистичких режима и активно учешће у „хладном рату“.

Врхунац ватиканске политике су балкански сукоби и стварање ватиканске трансферзала Аустрија Словенија, Хрватска – БИХ ,и и касније подршка Црној Гори одвајањме од државне заједнице са Србијом..Ватикан на Балкану делује преко Аустрије, Словеније, Хрватске и Мађарске. Аустрија Словенија и Хрватска су ватиканске експозитуре на просториам бивше Југославије, Аустрија и Мађарска покривају Румунију и Бугарску. Ватикан и даље у себи носи историјске концепте Аустроугарске монархије и Немачког пута на исток и зато се игра на јак утицај Аустрије и Мађарске на Балкану, а преко њих се спровди немачка политика.

Ватикан,“хладни рат“ и атлантизам

Балканска криза отворила је сукоб религија и потребу доминације католичанства, али ширења протестантизма ради слабљења правосалавља, посебно СПЦ, али и утицаја Руске православне политике на Балкану. Ватикан је добио битку у „хладном рату“, а сада покушава да добије и историијску „шах партију“ у надметању са правосављем преко уласка православних држава у ЕУ пре свега Румуније и Бугарске које су у зони руских интереса. Ватикан је Србију дефинисао као „агресора“ у сукобима девеведсетих година прошлог века, али истовремено има резервисан став према злочину НДХ и Римокатоличке цркве у у НДХ према православљу и жртвама логора Јасеновац. Ватикан је признањем Хрватске и Словеније и БИХ прихватио концепт грађанског и верског рата у бившој Југославији. Ватиканска политика према Србији је клерикално-конзервативна и сада је нешто умернија него раније због пута Србије ка ЕУ, али само тактички. Ватикан жели да Србија у једном часу буде део ЕУ да би се отргла од Русије и да се крене са слабљењем СПЦ унутар Србије и на Балкану.

Потискивање православља у Русије на Балкану?

Ватикан није признао Kосово, али признање Kосова од стране САД, Немачке, Аустрије и највећег дела ЕУ је само прелазног карактера. Ватикан чека повољнију ситуацију да Kосово као амерички(НАТО) и протекторат и ЕУ добије више простора да постан чланица УНЕСКА. Овај процес укључивања Kосова у УНЕСЦО очекује се у наредних две године, а онда ће Ватикан признати Kосово, је ће се релизовати историјски циљеви Ватикана на Балкану, и релативизовати српска национална историја и православље и утицај Русије. Ватикан на Kосову и Метохији има своје јако упориште и лобисте, и циљ албанских полтичара на Kосову је да се Србија и СПЦ што више делегитмише на Kосову и Метохији и да се духовне светиње СПЦ и српског народа представе као културна баштина Kосова која у себи садржи и хришћанске вредности поред исламских. Признање Kосова од стране Ватикана очекује се до 2020 године. Треба се подсетити да су фрањевци на Балкану били и остали милитантно расположени према православљу у полседних 200 година, а да су током другог светског рата били део машинерије злочина НДХ. Ватикан сада Европи и Балкану нуди екуменизам, а преко њега слаби православље и увлачи га у концепт „светске цркве“ и пута као „светског влади“. То није никаква „теорија завере“ већ програм и план давно постављен. Да је то тако показује се и у намери САД, НАТО који има подршке од Ватикана да прреко Црне Горе, БЈР Македоније, Бугарске и Румуније ослаби СПЦ, јер она као таква представља реметилачки фактор заокруживања атлантистичке и католичко-протестантске полтике на Балкану.Ватикан ће преко Аустрије, Хрватске, Црне Горе ,Албаније, БЈР Македоније, Бугарске гурати Kосово у УНЕСКО ,а онда долази и до признања Kосова од стране Свете Столице. Могуће је и да Ватикан и пре лобирања Kосова за УНЕСКО призна Kосово и тако отвори врата уласку Kосова у УНЕСКО. Србију и СПЦ очекују велика изненађења и притисци и треба да буду у стабилним везама са Русијом и Руском патријаршијом у заштити и православља и Kосова и светиња српског народа на њему.Опаности за СПЦ долази од Цариградске патријаршије када је рећ о Kосову и СПЦ јер је везанија интересим са Ватиканом него са СПЦ и Руском православном црквом.

Извор: "Видовдан"