header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Писмо монаха које ће сваком правом Србину изазвати сузе у очима
Писмо монаха које ће сваком правом Србину изазвати сузе у очима Штампај Е-пошта
уторак, 10 октобар 2017

 После читање његових речи добро размислите шта радити, и зашто тако радите. Наиме, реч је о недељи светоме дану који нам је Бог дао за одмор, молитву и одлазак у Цркву и томе колико данас је овај свети дан занемарен од стране верника. А ево шта монах поручује свим верницима.

“Хришћанине, не носиш ли велико Христово име? А када га носиш треба и своје владање подешавати према том узвишеном имену, јер је свето име Његово. Зашто се зовеш хришћанин? Хришћанин си, ако примаш христову науку, извршаваш његове заповести, светкујеш недељу – тај прави хришћански празник. Слушај шта ти заповеда Господ: Шест дана ради и површи све својепослове; дан је седми одмор Господу Богу твоме.

У дан недељни Христос је устао из мртвих, тај је дан посвећен успомени на Христово Васкрсење. Међутим, каква је жалосна стварност? Ти недељу проводиш у раду, нарушавајући светост тога дана. Газиш Божју заповест, вређаш хришћанство, вређаш узвишено Христово име. Ако не поштујеш недељу, ниси ни хришћанин!

Помисли, човече, удуби се у смисао речи којом називаш седми дан. Не називаш ли га “недељом”? Шта значи тај назив? Само име тог дана забрањује ти рад. Оно ти изричито заповеда: Не делај, не ради. Сваке недеље у цркви кроз свештене песме велича се Христово васкрснуће. Ево ти једне недељне песме, пази на њену садржину: Воскресеније твоје, Христе Спасе, ангели појут на небесјех, и нас наземљи сподоби, чистим срцем тебје славити.

Сваке недеље, као хришћанин дужан си да похађаш свету цркву, да проводиш тај дан у молитви, да славиш Христово Васкрсење! Пази шта ти заповеда црквено правило: У недеље и празнике да не раде, но да долазе у цркву, као што и доликује хришћанима. Ко ради у недељу и празник, да буде одлучен од цркве.

Верујеш у Спаситеља Исуса Христа, верујеш у његово Васкрсење, а зашто да не празнујеш дан, који ти даје назив хришћанина? Говориш да си хришћанин, носиш Христово име, а не поштујеш, не празнујеш његов дан – недељу? Ти радиш недељом, који ли дан посвећујеш Господу Богу? Где је онда твој хришћански празник? Када ти светкујеш? Када похађаш цркву?Ако не сматраш недељу за празник, никакве вере ниси, ниси ни хришћанин.

Ниси достојан да носиш Христово име. Свештеник ти заповеда да недељом долазиш у цркву. Звоно те позива на молитву, а тебе нигде у цркви! Где си, усамљена душо? Где си, охладнело срце? Где си, заблудели Христов следбениче? Празан је Божји дом – света црква

Усамљени ликови светитеља жалосно посматрају празне црквене зидине! Ти си тај што не мариш за Божје дело – молитву! Ти не вршиш твоју најважнију дужност према Богу – не тражиш га, не поштујеш га, не волиш га, не молиш му се, још га и вређаш својим радом у недељу!

Покај се, хришћанине, похитај на молитву и посвети Господу недељу! Зашто тај дан зовеш “недеља” када тог дана радиш? Светкуј недељу и не делај недељом! Буди прави Христоносац! За шест дана површи све твоје послове, а дан недељни посвети Господу. То ти заповеда Господ и његова света црква. Буди Божји слуга и верни син његове свете цркве. Буди прави хришћанин не само по имену, но и по делима! Нека тако буде.”

(Аутор текста је јеромонах Јован Кухтин, објављено у часопису “Црква и живот” 1929. године)

Напомена: Већина свештеника не тумачи ово писмо као упућено људима који недељом морају да одлазе на посао, већ на оне који недељом обављају послове који могу да се одложе за неки други дан.

Извор: "Опанак.нет"

Последњи пут ажурирано ( уторак, 10 октобар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 43 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.