Разговори о томе да се милијардер и филантроп Џорџ Сорош активно меша у светску политику и да покушава да управља целим државама – обично су проглашавани плодом „теорија завере“.

Али, управо су се појавили сасвим конкретни докази да Сорош заиста утиче на доношење одлука у Европској унији.

Хакери из DCLeaks објавили су методолошко упутство „Отвореног друштва“ – Сорошеве омиљене творевине.

То је обиман документ у којем су сабране информације о 226 чланова Европског парламента који су идејни савезници „Отвореног друштва“.

У инструкцији се претпоставља њихово укључивање у „гурање“ свих Сорошевих идеја – од насељавања миграната по Европи, озакоњивања „гендерне равноправности“ и истополних бракова, до зближавања Украјине са ЕУ и супротстављања Русији.

У Европарламенту је укупно 751 посланик, што значи да Сорошеви савезници у њему чине нешто више од трећине.

„Отворено друштво“ има свој досије и о мало приметним ЕУ-парламентарцима, али и о тешкашима европске политике попут Мартина Шулца и бившег белгијског премијер Гија Верхофстада.

Пажњу шире јавности према овом документу усмерио је мађарски премијер Виктор Орбан који се већ неколико година бори против милијардера који се родио у његовој земљи.

Орбан је – контрирајући истополним браковима који марширају по ЕУ – издејствовао амандмане на Устав Мађарске у којима се прецизира да његову земљу „обједињују Бог и хришћанство“ и да је брак „савез мушкарца и жене“.

Орбан од марта покушава да затвори Централни европски универзитет који је Сорошевим новцем отворен у Будимпешти.

Међутим, главни спор између њега и Сороша ипак су мигранти. Сорошеви људи у ЕУ лобирају да им се – сваком – обезбеде годишњи „социјални пакети“ од најмање 15.000 евра.

Зато је врх Мађарске и одлучио да Европљанима отвори очи да виде због чега Европски парламент гласа за одлуке које су „самоубилачке за Европу“. У тој функцији је повео пиар кампању у корист документа који су открили хакери из DCLeaks. Указујући и на нимало случајни наслов документа: „Наши поуздани савезници Европарламенту (2014-2019)“.

Официјелни представник мађарске владе – државни секретар Золтан Ковач – већ је изјавио:

„Да овај документ угрожава само Мађарску – не би било проблема. Наша влада је навикла да се носи са све већим таласима лажних оптужби које на њу обрушавају идеолози Отвореног друштва. Али тај документ угрожава целу Европу“.

Ковач је указао да у комитету Европарламента за грађанске слободе данас делује „најмање 30 отворених Сорошевих присталица“. Додао је да није случајно што се он са председником Европске комисије, Жан-Клодом Јункером, сусреће иза затворених врата, а да нико не шта притом разматрају.

Са Сорошевих 18 милијарди долара, уложених у „борбу за демократију“, Отворено друштво је постало једна од највећих НВО у свету. Али, шта је највише уплашило Будимпешту?

Мађарски државни врх указује да карактеристике које се у инструкцији дају онима који су унети у списак 226 веома личе на формулације из Хитлеровог времена, само што су изрази „прави аријевац“ и „нордијски карактер“ замењени са „проевропски“ и „прогресивни“.

Још конкретније: Сорошеви „поуздани савезници“ су подељени на „прогресивне“. „умерено прогресивне“, „веома прогресивне“ и „прогресивне у души“. Такође: на „проевропске“, „активно проевропске“ и „крајње проевропске“.

Моника Маковеј, посланица Европарламента из Румуније описана је, на пример, овако:

„Ванредно прогресивна, безусловна заштитница вредности Отвореног друштва и без колебања иступа и против мишљења своје посланичке групе“.

Михаел Крамер из немачких Зелених добио је овакву карактеристику:

„Прогресиван, али је превише посвећен свом руковођењу Комитетом за транспорт и туризам“.

Посебно је указано да се за промене у законима о миграцијама најватреније залажу Силви Гијом (француски социјалдемократ) и Жана Ламберт (енглески „зелени“).

Инструкција се посебно и наглашено бави односом посланика према Русији.

Ево карактеристике за Јану Тоом (девојачко презиме: Черногорова) која је први рускојезични посланик из Естоније у Европарламенту:

„Одбила да подржи прву резолуцију ЕП поводом конфликта Украјине и Русије у јулу 2014-те. Нејасно је колико може наступати проруски, а то значи да њена сарадња са Отвореним друштвом постаје проблематична“.

Инструкција открива због чега Ребека Хармс из немачких Зелених у ЕП редовно тражи нове санкције против Москве.

Исто тако: због чега Белгијанац Ги Верхофстад стално пише текстове у стилу „Путина треба поставити на место“, оптужујући Русију безмало за све кризе и проблеме савремене Европе.

У суштини, иза фасаде западне демократије крије се структура слична феудалним.

У ЕУ леви политичари – безмало без изузетка – заклињу се на верност барону-разбојнику и опслужују његове интересе. А становништво Европе остаје обесправљено као што су људске масе биле у средњем веку.

Извор: „Факти“