Италијски новинар, писац и политиколог - Ђулијето Кјеза - један је од најбољих светских зналаца и Русије и Европске уније. Не само у свом цеху.

Факти преносе неке његове најновије процене и упозорења у којима нема баш превише оптимизма:

„Сада ствари на Западу лоше стоје. Прилично су изгубљени и политичари и обични људи.

Свет од Русије очекује алтернативне предлоге и цивилизацијску посланицу. Јер, Русија је мета напада и није ни сама до краја слободна од утицаја глобалистичких кругова, али је вероватно једина самостална сила која припада европској култури. Русија, уосталом, може себи дозволити и да чека да се светска криза заврши.

Међутим, ситуација је веома опасна, па време у којем се могу чекати алтернативне мере брзо истиче.

Шта треба предупредити?

Рат, наравно. Велики врући рат. Трећи светски рат.

Садашњи конфликт не личи на Хладни рат који се завршио разарањем СССР. Јер, тада је постојао војни паритет којег сада нема.

Западни естаблишмент напросто није у стању да се договара са Русијом. Алтернативне предлоге Москве ишчекују људи у другим деловима света.

Пре свега предлоге који се тичу духовног и не уклапају се у политичке теорије из прошлости.

Русија се доста дуго устручавала да себе супротставља западном свету. Али, од краја 2013-те - када су глобалне елите започеле државни преврат у Украјини - за њу други пут и није преостао. Русија се напросто мора враћати себи.

То подразумева и опраштање од илузија о дружељубивости, хуманости и искрености западног света. То се већ делом догодило и било је болно, али до свих још није стигло.

Западне eлитe одлично схватају да су форсирале вештачки модел развоја који је осуђен на пропаст јер је претња самом животу на Земљи. Али, шта даље - не знају. Пред њима је слепа улица, иако са сувишком војне, економске и финансијске моћи.

Мозгови широм света су већ укалупљени. То се најефикасније ради преко образовања, телевизије и филмске индустрије.

Ко год не гледа италијанске, француске и руске филмове већ америчке - његов ум укалупљују.

Телевизија на амерички начин, то је - свакодневно испирање мозга.

Велику улогу у „роботизовању“ играју информационе технологије. Кад млади људи буквално „не излазе“ из својих смартфона - они нису баш исто што и ми старији.

Ми смо homo legens, људи који читају, а они су - homo videns, људи који гледају. То су антрополошки мутанти који нису у стању да размишљају и имају ослабљени ниво реаговања.

Недавно сам путовао возом од Рима за Милано. Преко пута мене је седело троје младих Кинеза. Како су укључили смартфоне - само су у њих буљили. Пуна три сата. Ни реч између себе нису проговорили. Страшан призор.

Такав је и мој син којем је сада 21 година. Он се ни на шта не може сконцентрисати дуже од 15 минута.

Западна публика је некада Русија донекле схватала, а сада на схвата уопште.

Уосталом, шта зна пола милијарде Европљана о преко милијарду Кинеза? не знају практично ништа.

Просечни Американац практично не зна ништа ни о Италији, чешкој или Србији.

Америка је за Западну Европу центар света, идеолошки ослонац, својеврсни Це-Ка.

Поврх свега, кроз 20 година се може појавити вештачка интелигенција која неће бити пријатељска према човеку који ју је створио, па може одлучити да је човечанство сувишно на Земљи. Или да треба да остави само део који ће опслуживати њену цивилизацију.

Ко су људи који свет воде краху?

То су лудаци који су прошли сито и решето, а имају практично неограничене финансијске могућности и уверени су да су изабрани.

По њиховој вољи је на брду у Џорџији подигнут монумент од шест метара са некаквом посланицом човечанству у којој пише да на Земљи не треба да живи више од 500 милиона људи. Они, очито, започињу ратове и желе да владају као господа остатком човечанства.

Мислим да би Русија могла да се овоме супротстави, али је данас подељена. Њу може спасити и то што - осим у војној области - није достигла западни технолошки ниво.   

Западни психотехнолози већ поодавно су научили како да управљају и људима и масама. Док је у СССР још постојала цензура - друга половина света је већ била измислила много суровији и лукавији модел забрана.

Ми, људи Запада морамо признати не само да више нисмо центар света, него и да је наш модел развоја пред крахом.

Одбацивши охолост, треба да заједно тражимо алтернативни пут у будућност.