header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Agenda 21: Human Settlement Zones – Сви за Београд, Нови Сад и Ниш
Agenda 21: Human Settlement Zones – Сви за Београд, Нови Сад и Ниш Штампај Е-пошта
петак, 15 децембар 2017

 ·  Анализе института друштвених наука показују да се варошице по Србији празне, а становништво масовно сели за Београд, Нови Сад и Ниш

·  Статистика показује да је су 200 села у Србији потпуно празна, а да ће за деценију та бројка прећи 1.000

·  Агенда 21 (2030) УН као један од кључних циљева има измештање руралног становништва у такозване „зоне насељене људима“

План (не)одрживог развоја: Human Settlement Zones

Анализе института друштвених наука показују масовну сеобу становника варошица и мањих градова у Србији у Београд, Нови Сад и Ниш. У Централној Србији се највише празне вароши које имају до 30,000 становника, али и насеља са 50,000-70,000.

Као главни разлог масовне релокације становништва се наводи немогућност запослења у матичним срединама. Просечна старост особа које се насељавају у велике градове је 33 године, што значи да се ради о становништву у најбољим радним годинама.

Деиндустријализација представљена као „реформе друштва“ је пљачкашком приватизацијом уништила индустрију, самим тим и могућност запослења. Рурално становништво постало је колатерална штета Бриселских преговора и отварања тржишта за слободан увоз прехрамбених производа.

Попис становништва показује да у 200 села више не живи нико, а у још толиком броју нема никог млађег од 25 година. Пројекција показује да ће у наредних 10 година још најмање 700 села постати празно. Српска села имају 50,000 трајно напуштених кућа, као и још 150,000 у којима тренутно не живи нико.

Колико је држави стало до развоја српског села најбоље показују „издашне“ донације од 2,000 динара по хектару, што је око 16 $. Преговарачко поглавље 27 коштаће Србију 10 милијарди €, или 1,600 $ по становнику – што је сто пута више од субвенције српском сељаку за целу годину.

Тихи геноцид српског села заједно са процесом деиндустријализације нису никаква нежељена последица, већ реализација добро осмишљеног плана. Агенда 21 (2030) УН под плаштом одрживости предвиђа „реформу“ приватног у корпоративно власништво.

Агенда 21 (не)одрживог развоја као свој циљ има преузимање обрадиве земље, природних богатстава, водених ресурса и монопол над тржиштем хране. Одлука општине Алибунар којом је сељацима законом лимитирана производња и узгој није преседан, већ пробни балон за целу Србију.

Мултинационалне корпорације брендиране као „стране инвестиције“, нашим парама из буџета преузимају комплетну производњу хране. Најбољи пример за то је немачки „Tönnies Lebensmittel GmbH“, чијим доласком почиње законско ограничавање узгоја стоке и домаће живине.

Држава је прецизно израчунала колико је потребно да онемогући зараду, али довољно да народ буде сит – јер гладни се буне. Све преко тога ограничава се законским актима или онемогућава рекетирањем од стране комуналне полиције у улози гестапоа корпоративног фашизма.

Једна од метода мирног преузимања аграрног земљишта као једног од ретких необновљивих ресурса се реализује Фабијанском стратегијом изнуривања. Дављење становништва порезима, акцизама, новим законима и „таксирањем“ од стране комуналне полиције резултује гашењем аграрне производње.

Такозвано „рушење нелегалних објеката“ је ефикасна а легална метода која ће помоћи сеоском становништву да напусти своју земљу и тако направи места за нове становнике. Калерги план „пан-европе“ се реализује масовном афро-азијском миграцијом, која ће јефтино обрађивати корпорацијско земљиште, уједно правећи безбедоносне прстенове око градова аутохтоног становништва.

Рурално становништво се сели у варошице, а обрадиво земљиште прелази у власништво корпорација – што је од самог почетка и био циљ. Немогућност запослења услед деиндустријализације задужена је за наставак масовне сеобе, овога пута у велике градове као што су Београд, Нови Сад или Ниш.

·  Крајњи циљ Агенде 21 (2030) УН је релокација становништва руралних средина у такозване „зоне људског насељавања“. Human Settlement Zones пројекат фондације Рокфелер кључни је за тоталитарну контролу становништва помоћу хране (Food As a Weapon)

 

Прекаријат сачињен од радника без сталног запослења и сељака без обрадиве земље идеална је комбинација за наметање тоталитарне контроле. Становништво доведено у зависност од државно-корпоративног „механизма“ за основно преживљавање нема чак ни елементарне услове за побуну.

Сконцентрисано на малом простору, становништво је тиме погодније за надзор и држање у стању покорности. Пројекат Human Settlement Zones је остварење морбидне визије глобалног „Архипелаг Гулаг“ друштвеног уређења, где се „гоје“ у миру држе хлебом а у ред доводе пендреком.

·  Концентрациони логор са одговарајућим људским правима се надзире камерама, а логораши шпијунирају електронским путем. Контрола становништва храном је задужена чува мир у логору, за чију забаву и расположење је задужен „Reality Show“

Happy Hunger Games

 

Референце:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=07&dd=24&nav_category=12&nav_id=1158607

http://osnetdaily.com/2014/03/agenda-21-rockefeller-builds-human-settlement-zones-in-connecticut/

https://hr.wikipedia.org/wiki/Autohtonost

 

Извор: Блог Перише Рељића / ЦАРСА

Последњи пут ажурирано ( петак, 15 децембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 37 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.