Умре један Србин, не зна се од чега,
Али Господ прими у насеља њега,
И рече му Господ: „О љубазни сине!
Доспео си, ево, у рајске висине.

Ево овде има блага свакојака,
И учених људи, и добрих јунака.
Нек те, дакле, брига и туга не гуши,
Но слободно ишти што ти драго души.“

А Србин ће њему: „О Господе јаки!
Ја бих жељно искô новина ма каки',
У којима пише шта ли доле раде,
Какве нове сплетке пред изборе граде?“

Окрете се Господ анђелима редом,
И затресе тужно својом главом седом:
„Подајте му, - рече - а шта друго знамо?
Та то један Србин и разуме само.“

1890.

 

Извор: "Знамење Пирот"