Један посетилац нас пита: „Зашто нападате митрополита Амфилохија који сад брани Косово и Метохију у саставу Србије? (овде:) Зар то није за сваку похвалу? А шта кажете на то што је патријарх Иринеј подржао актуелну власт, за коју се зна да је потписала противуставни Бриселски споразум, дала лажној држави Шиптара праве границе, укинула све елементе српске државности на Северу Космета, дала Шиптарима међународни позивни број, натерала Србе са Косова да уђу у владу са шиптарским терористима? Патријарха Иринеја не критикујете, а митрополита нападате?“    

Поштовани посетиоци, ви добро знате да се Уредништво нашег сајта никад није одрекло Косова и Метохије, нити може да подржава било какву издају свете земље Србинове. Ми, такође, подржавамо и апел за одбрану Косова и Метохије који су потписали многи угледни Срби и објавили га на Бадњи дан ове године. Ипак, нама је, као хришћанима, заповеђена велика мудрост и трезвеност. Били бисмо безумни када бисмо заборавили шта су 2010. радили сви протагонисти сада сукобљених страна у СПЦ: а, ако се сећате, сви су радили на томе да Епархију рашко – призренску отму њеном законитом епископу и, зарад политике Бориса Тадића, који је први почео да издаје Косово и Метохију, послуже америчким господарима о чему постоје јасна сведочења у депешама „Викиликса“, а такође и сведочења Косаре Гавриловић, кћерке дипломате Краљевине Србије Милана Гавриловића, из кога, због његове важности за сагледавање једног од суштинских разлога за издајничко понашање митрополита Амфилохија и бившег владике захумско-херцеговачког Атанасија, - у наставку дајемо шири извод:

>>Сваки владика има своје разлоге. Неки су похлепни. Неки су неутаживо амбициозни. Има их који се плаше. Страх је изузетно убедљив разлог. Лично знам за двојицу владика које је Стејт Департмент натерао да се потчине уценивши их оптужбом за ратне злочине, тврдећи да америчка влада има необориве доказе за то и да се у било ком тренутку могу наћи у Хагу и бити оптужени као ратни злочинци. Али америчка влада сматрала је кориснијим за Америку, или је то Стејт Департмент сматрао, да они задрже своје положаје и сарађују са Америком. Они су се уплашили и реаговали као кукавице. Остали су на својим положајима и почели да испуњавају налоге Америке.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и бивши епископ захумско-херцеговачки Атанасије

Негде пред крај рата у Босни, или одмах потом, не сећам се више тачно године, радила сам као преводилац за једног од њих. Била сам с њим у америчком Конгресу када је оптужен за етничко чишћење. Био је то Владика Атанасије кога сам добро познавала, поштовала и изузетно волела. Знала сам да није крив за оно за шта га оптужују. Знала сам то не зато што сам га познавала и волела, већ због тога што сам му гледала лице и чула глас којим је одговарао, а пре свега због тога што оптужбе нису имале никаквог смисла. Нико нормалан није могао сматрати његова дела – која, узгред, никада није порицао – ичим другим до чиновима храбрости и хуманости. Ниједан суд у свету не би му никада судио – осим, наравно, суда у Хагу. Не знам да ли га Хаг оптужује и за неке друге злочине. Нити знам какве оптужбе би могле бити подигнуте против Митрополита Амфилохија. Не знам ни да ли Стејт Департмент стварно има необориве доказе за наводне злочине ова два јерарха. Не знам и то није важно. Оно што јесте је да су они криви за нешто друго: уплашили су се, и понели се као кукавице.

Плашити се није грех. Свети апостол Петар се уплашио и подао страху, али га то није спречило да чује кукурикање петла. Покајао се и заплакао. Али, Амфилохије и Атанасије нису се само понели као кукавице – они су то и постали. А када су постали кукавице, њих двојица од тројице најстаменијих и највећих бранилаца Православља, православне истине и српског православног народа, постали су и главни заговорници Западне Европе, Америке, њихових вредности, њихових потреба и њихових планова за Нови светски поредак. И, још горе, не само што су сагрешили, већ су сачинили и потпуно нов концепт Цркве, њених догми, целе наше вере, не би ли свој грех оправдали.

И тако се нова јерес појавила у Србији...<< (овде:)

Тада су заједно били и патријарх Иринеј, и митрополит Амфилохије, и владика Атанасије Јевтић, и владика Иринеј Буловић, и самозвани бискуп херцеговачки Гргур.

Што се тиче патријарха Иринеја, треба ли подсећати да је управо он за монаштво са Косова и Метохије, које се није слагало са синодским противканонским мерама, рекао: „Што виси, треба и да отпадне“. Митрополит Амфилохије је монаштву рекао: „Овдје сам ја канон.“ Владика Атанасије је, уз помоћ „међународних снага“, праћен оклопним транспортерима окупаторског КФОР-а, заузео епископско средиште у Грачаници. Владика Иринеј Буловић је на РТС-у рекао да је смењени надлежни епископ крив, без икаквог суда и пресуде. Неко је то можда заборавио, али ми нисмо. „Борба за веру“ је сведок тог страхотног времена, почетка 2010. године, када су српски екуменисти и новотарци рушили канонски поредак у Епархији рашко-призренској, чиме су Косово и Метохију бацили у канџе косовских терориста. Ево неких текстова из тог времена:

Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић: Кривда као правда

Отворено писмо групе сарадника "Борбе за веру" Администратору Атанасију

Апел свештенства, монаштва и верног народа СА Сабору СПЦ

Избегли монаси Митрополиту Амфилохију: " Када своје тако осијећаш, а да што би с туђијем чинио?"

Шта се данас догађало у Грачаници

Владика Атанасије заводи ред

Уредништво "Српског листа" о догађајима у Грачаници

Шта се тачно јуче дешавало у Грачаници

Шта се догађа у Грачаници

Последња вест са сајта Епархије Рашко-приз. (пре него што је сајт оборен)

Шиптарска полиција и туђинска војска покривају безакоње Атанасија Јевтића

Безакоње и насилништво у Грачаници

Шта се догађа у Грачаници

Зашто виче Еп. Иринеј Буловић?

Што се садашње ситуације тиче, она је јасна. Патријарх Иринеј се држи крајње једноставног метода: „Ко у влади, ја му у паради.“ Он је својевремено подржавао и Бориса Тадића на председничким изборима 2012, кад је позивао народ да изађе на изборе у што већем броју, јер је Тадићу одговарала већа излазност. (овде:) Онда је позивао Србе са Косова да изађу на шиптарске изборе. (овде:). Сада подржава актуелну власт, са све ЛГБТ активисткињом Аном Брнабић. Сутра ће подржавати неког другог – кога му нареде да подржи. На једној страни он и владика бачки Иринеј, на другој Амфилохије и Атанасије – и ми, једноставно, кажемо читаоцима да буду опрезни, и не заносе се. Јер, после митинга за Косово 2013, на коме је владика Амфилохије „служио опело“ за Владу Србије (због „Бриселских споразума“ овде:), и био најоштрије нападан, он и Дачић су се помирили у Беранама (овде:).  Пуј – пике, не важи!

Дакле, ми не подржавамо оданог гласноговорника сваке власти, патријарха Иринеја, нити његовог главног налогодавца, бачког владику Иринеја Буловића, који му наређује, у име властодржаца, шта мора да прича, и истовремено се хвали како је он за одбрану Косова и Метохије. Али, не можемо  подржати ни митрополита Амфилохија и владику Атанасија, јер знамо њихову улогу 2010. на Косову и Метохији (При чему, и то да се зна, не подржавамо никакве расколничке тенденције у СПЦ, него се залажемо за њено јединство). 

И ово кажемо: наши најутицајнији епископи су, због своје самовоље и сујете, себе лишили трезвености и расудности, и нису кадри да реше ниједан крупан црквено – државни проблем. Довољно је погледати случај са „Македонском православном црквом“. Уместо да су на прави начин решавали тај проблем, гледајући да народ у Македонији што пре приме у црквено општење са СПЦ, они су играли на карту владике Јована  Вранишковског, ноторног новотарца, екуменисте и зизјуласовца, а то су чинили само зато да би угодили Цариграду и фанариотлуку, с којим већ деценијама сарађују. Иринеј Буловић је, као слуга Ватикана и Фанара, спречио помирење с Македонцима, одбивши посредовање Руске Православне Цркве и изабравши фанариоту Јована за вођу Охридске архиепископије.   

Није онда чудо што се „македонствујушчи“ окрећу Бугарској Цркви, а Бугари, пошто су увек сматрали Македонију „својом“, по договору са државним врхом, ову иницијативу примају (При чему, наравно, ми оштро осуђујемо то што су власти у Скопљу безаконо прогањале и затварале митрополита Јована у Македонији – али остаје чињеница да је он зизјуласовац и фанариота, а то значи – вороиздајник и вероотпадник!).

Дакле, подржавамо сваку борбу за наше народне светиње, али не смемо заборавити трезвеност и расуђивање.