Поштована Господо, возљубљени у Христу, браћо, Христос се Роди!

Са великим уважавањем пратим рад Господина Димитријевића и многе текстове које је написао примих на велику духовну корист. Господине Димитријевићу, ово је први пут да вам се директно обраћам и ако сам раније на „Борби за веру“ био објављиван. Заиста желим да вам се захвалим на свом вашем труду. Са пажњом и овај пут прочитах одговор Господину Антићу; па се ето осетих слободним да и ја попут кере долајем коју иако сам по свему глупав и у свему ограничен.

Попут вас уважена господо и ја сам отац малолетне деце, па ме будућност друштва у оквирима Хришћнског морала и те како дотиче. Управо тога ради желео бих да Вам се обратим, Вама лично и читаоцима Борбе за Веру уколико сматрате да је ово што вам пишем корисно. Желео бих да скренем пажљу на још два битна аспекта:

Прво: Блуд није само ”радња” већ попут Гордости она је заправо духовно стање Ђавола. Стога не треба да нас чуди зашто баш толико трпимо нападе блудних страсти; зашто мислимо на блуд; те зашто смо толико блудом оскрнављени? Чистима је све чисто као што говори Апостол, док је поганима и у овом случају оскрнављенима све на погибао. Дакле корен треба тражити у нашој огреховљености, а кад кажем нашој пре свега мислим на колективну, на човека модерног доба са свим својим кондиционалима. Порнографија је увек постојала а нарочит замах доживела је у Пуританској Англосаксонској култури током Индустриске револуције, на првом месту кроз нови медиј фотографије и тајним друштвима као вектором ширења те перверзије. Лажна Скруђеност и лажни морал Англопротестаната управо су била прави бујон за све скривене страсти, те као и многе друге душегубне ствари ето и ова нам долази из Уједињеног Краљевства. Све до модерног доба она, порнографија, је и даље била део перверзије, скривена и будуарска мрачна тајна. Сексуалном револуцијом, тихим либералским револуцијама на Западу она, Порнографија, у својој умереној форми постаје део Културног наратива, али уједно и духовни отров који је генерацијама тровао људе и мењао однос човека према блуду. Само зато што је свеприсутна, то не значи да је престала да буде грех. Блуд вришти свугде око нас, са наслоних страна, са екрана, из звучника, из наших суграћана и суграђанки, из нашег говора и понашања. ј... ово и ј... оно; свака је друга реч на улици. Ово безумље иде до те мере да ми псујемо Бога. Дакле сва страхота саткана у једну просту реченицу. Може ли уопђте људски ум да сагледа колика је трагедија те једне псовке Бога?  Дакле и оно што ми не сматрамо више порнографијом само по себи је Порнија, намењена да изазива блудна осечања, опија страшћу и управља нашим раслабљеним духом. Насловнице модних новина за жене изгледају вулгарније него рукоблудничка литература из средине прошлог века. Дакле шта је онда са правом порнографијом? И она је све присутна и сама је икона Пакла! Сетимо се не тако далеке прошлости, Деведесетих година прошлог века, кад су Телевизије са националним Фреквенцијама емитовале најтврђу порнографију и тако утицале да се генерацијама и генерацијама људи потпуно помрачи ум! Млади су стасавали гледајући на порнографске филмове и формирајући властиту сексуалност. Дакле шта онда да нас чуди. Какав плод може таква воћка да роди? Статистике говоре да је више од 70% мушкараца рођених после 1980 године консумирало тврду порнографију, у једном моменту свог живота. Од појаве интернета и бесплатне и доступне порнографије више се неможе ни сакрити, јел где год има интернета има и овог смрада пакленог.

Видите ли, браћо, дубину нашег пада и колико смо ми заправо оскрнављени, дубоко и трагично духовно убогаљени!? Пишете о Блаженом Јерониму који је у младости видео девојке па га је то раслабило да га блуд куша на крају његовог подвига. Питајте се шта ће бити са данашњим човеком који је видео то чега би се и зверови згнушали? каква борба таквог чека и може ли је уопште водити? Свети Оци кажу: прими помисао и примио си демона! браћо, порнографија је Легион Демона, а ми смо том легиону допустили да нам свије гнездо у коси. Дакле то како све нас који смо оскрнављени, а вечина нас јесте оскрнављена, то каквим помислима смо ми кушани, па то су само невероватни блудници некад проживљавали. Ми увелико примамо плату, по делима нашим и делима пар предходних генерација!!! Само истинским Покајањем се из тог зачараног кола може изаћи. Кад човек искено схвати колико такво делаље, такве помисли, те хуле и богомрске речи, колико сав тај блуд унижава Славу Божију у очима људским. 

Друго: без икакве мржње и без страсти требамо да схватимо да ако смо блудници ништа се ми не разликујемо по томе од које блудне страсти и подврсте болујемо. Награда је иста, плата за грех је Смрт. Лек је исти Покајање и преумљење. Ја бих ишао толико смело да кажем следеће: није ли „нормалан блудник” гори од мужеложника? ето погледајмо Богом Благословени брак многих у којима се чини содомија од које би се и пас згнушао. Они содомити који благослов Божији немају они ништа и не скрнаве до себе самих, а содомија у браку скрнави и брачнике исто као и содомите, али скрнави и Светињу Брака. Тим је грех већи и умноженији. Православни бракови у коме се утробно чедоморство користи као средство контрацепције, па то је брак који се на сваки начин заправо изругује Светости Брака! Па није ли такав хуљење на Бога? Даке док два мужеложника само себи чине зулум, чедоморци кољу рођену децу и по томе су неупоредиво гори! Дакле и у једном и у другом случају сладострашће и блуд од човека чине живог мртваца, усмрделог и трулог. Отров је један: Блуд; симптома и токова болести је пуно а финални резултат је увек исти: Смрт! Могуће је да ће те ми Ви рећи да ја претерујем и да нису сви такви но само мала група.... па ко онда у малемној Србији прави 200 000 утробних чедоморстава сваке године, 7 милиона за укупно 40 година по статистикама? на Светском нивоу колии је број? Убили смо деце више него Џингис Кан, Први и Други Велики Рат скупа! Ко пуни странице интернет огласима за разноразни разврат? Ко је сваку нову технологију или сервис о част посла претвори у блудилиште и курварску мрежу? Нико други до хетеросексуалци жељни страсти, содомије, прељубе и сладострашћа!! И док сви помињу Содом и Гомор као вечиту парадигму на блуд и разврат, у мене убогог формирало се мишљење да смо барем ми Православни ту сличнији једном другом граду, Капернауму. Јел у Капернауму Господ чињаше многа Чуда, исто као у нашој Благодатној Цркви и страдалном и благочестивом Народу док је било страха Божијег и Љубави. Но као што Капернаум одби Месију и стече Проклетство Господње, тако и нама следи ако се не покајемо, јел смо Богоубице! Многи злурадо очекују Сумпор над грешним Новим Вавилоном, али нажалост слеепо не виде да је наша судбина очито да духовно измремо сатрулимо и тихо нестанемо под властитим проклетством! Наравно уколико се не покајемо!

Могуће је да су моје речи тешке и да звуче фаталистички, но није ми циљ да ширим чамотињу већ супротно да укажем да још има наде да се кроз Покајање и Цркву спасемо. Али морамо бити болно реални! Но како да лечимо карцином аспиринима? Ако у нама не постоји свест о дубини нашег пада, ако је апостасија некакав апстрактни појам који се користи за оправдавање роптања, онда ми тешко можемо да се ухватимо у коштац са душегубном замком коју смо сами себи наместили. Док год је у нама Зил да осуђујемо брата свога грешника, био он блудник, мужеложник или отпадника а притом нисмо у стању да у себи осудимо грех који сами чинимо, лажа смо! И мене је Владика Данило Крстић научио по нешто а једна од тих драгоцених лекције је управо то да су наша убеђења одраз наше властите пријемчивости. Ми смо се убедили да је овај степен пријатељства и кохабитације са омасовљеним и нескривеним блудом прихватљив. Да то што чинимо једни другима, да то што мислимо и чиме се наслажујемо, јесте у неку руку прихватљиво и да ако није корисно, ето није ни штетно. О лудости! Самим тиме ми срљамо у пропаст без жеље да се преиспитамо.

Господин Антонијевић је лепо приметио да је у дубини свега блуд и незајажљива похота која извитопери човека, кад сладострашће преовлада инхибиције падну, човек уради и што неби помислио, но после је касно. Или се бар формира такво мишљење којим ђаво онда веже човека. Исто као што је Доктор Димитријевић јако лепо образложио да је друга глава аждаје, она главна, политичка агенда. Страшно је видети да чак ни тим агитаторима геј слобода заправо и није стало до човека чије права тобож бране. Како другачије онда да се објасни гурање властитих штићеника под палице навијача само да би се створио проблем у народу? Агенда је јасна:  Блуд било какве врсте мора бити дестигматизован, онормаљен, широко утемељен, пожељан и прихватљив, еда би се човек новог доба, огрнут у лажну духовност још више приближио Антихристу. Нама остаје управо БОРБА! Духовна и на свим фронтовима; Ако спасемо себе спасићемо и оне око себе, ако су наше породице стварно Православне, Црквене, мирне благе и пуне љубави, нико их оскрнавити не може јел су Богом Благосповене. А управо та и таква врлина која просијава може бити лековита за оне око нас. Једна таква породица постаче светионик многим другима.

Нека нам је Бог свима у помоћи, јел само у Његову милост можемо да се уздамо да нас упути и управи

од Бога Вам свако добро желим,

о празнику Светих четрдесет хиљада младенаца Витлајемских, у Монтреалу

ђакон Лука