Временске непогоде из године у годину постају све учесталије. За неке се побринула сама природа, али има и оних које су вештачки изазване. Колико човек заиста може да мења временске прилике и да ли је то мач са две оштрице?
Свакодневно се у медијима објављују најразличитија истраживања о последњим данима човечанства, о леденом добу праћеном оскудицом у храни и великом сеобом народа. Интересантно је да се оваквим прогнозама баве многи — од озбиљних научних институција до футуролога. Међутим, потпуковник Ратног ваздухопловства Русије и стручњак центра за временску прогнозу „Фобос“ Евгеније Тишковец каже за Спутњик да се ради о обичним глупостима. „Сматрам да је погрешно предвиђати неку катастрофу. Неко на томе зарађује новац. Данас се добра прогноза ограничава на 5-7, максимум 10 дана. Месечне, сезонске прогнозе више нико не користи“, додао је он. Међутим, са климом се ипак нешто дешава. „Клима је нервозна, климатска колебања се настављају, то је чињеница. Температура је у последњих 100 година порасла за 1 степен. То је много. Мења се чак и природно окружење, животињски и биљни свет итд. Промене се дешавају. Ипак, то се дешавало и раније, али није било инструмената да те промене забележе“, сматра руски климатолог. Људски фактор је јако прецењен када је у питању утицај на промену климе у свету, сматра овај стручњак. Све је то повезано са активношћу Сунца, и нешто мање са активношћу вулкана. „Анализе палеоклиматолога, анализе климе, када одмотавамо траку од пре неколико стотина и хиљада година, говоре да је до оваквих загревања на нашој планети долазило и раније. Она су била праћена катастрофама које су довеле до нестанка читавих цивилизација. Процват цивилизација се управо дешавао за време климатског оптимума, тј. повољније климе, у периоду топлих сезона, са три-четири сетве. А кад се клима мењала и наступао међуледени период, долазило је до куге, болести, глади, рушевина… Тада није било ни аутомобила ни предузећа ни пароброда, ничега није било — није било људског фактора да загађује природу. Сматрам да глобално загревање постоји, али да је његов врхунац прошао, а да је процес цикличан“, уверава Тишковец. Климатско оружје — јаче од најјаче нуклеарне бомбе Човек, очигледно, не може значајније да промени климу, али је може ту и тамо модификовати. Често се, у том контексту, говори о климатском оружју. Није тајна да га деценијама многе земље развијају. Мало се зна о томе до ког степена израде се дошло, а највише се помињу Русија и САД. Евгеније Тишковец наводи да се на климатском оружју радило још у време СССР-а. Руски база „Сура“, која се налази у густој шуми 150 км од Нижњег Новгорода, најпознатији је руски објекат који се бави проучавањем јоносфере. Изграђен је осамдесетих и одмах је привукао пажњу локалног становништа: на небу изнад објекта су се могле видети чудне светлосне појаве, црвени балони који лете великом брзином, чак се појавила и легенда да се на полигону врши контакт са ванземаљцима. Американци су често оптуживали Русе за урагане, тајфуне, поплаве које често погађају њихову земљу. Последњи пут је о томе било говора за време урагана „Катрина“ који је погодио Њу Орлеанс. Наравно, увек без икаквог доказа. „Ми смо до тренутка распада СССР-а били испред Американаца за две главе у систему модификације времена. Односно, били смо први на планети. Нажалост, када су дошле деведесете и кад је наступио хаос, Американци су то искористили и добили приступ нашим открићима. Управо су деведесетих година они направили пробој на основу наших технологија и отишли даље“, рекао је руски стручњак. У САД се метеорологијом бави најзатворенија управа Министарства одбране САД. „Приступ томе имају људи који се практично могу избројати на прсте једне руке. Наравно, информације су недоступне. Шта и како они тамо раде? Знамо да су веома активни. Највећа тајна је у којим регионима планете користе тај систем. То вам сигурно нико неће рећи“, додао је Тишковец. Руски климатолог има теорију да је ХААРП — систем којим Американци, наводно, могу да мењају временске прилике — био искоришћен и за време бомбардовања Југославије 1999. године за стварање повољних временских услова за авијацију. Подсећамо, неповољне хидрометеоролошке појаве — велике облачности, падавине, снег или магла — ефикасност система за навођење своде на нулу. Руски стручњак из искуства наводи да ниједна војна операција не почиње без извештаја метеоролога. Међутим, подаци о времену у ратној зони постају тајна. Они се шифрују, престају да циркулишу и да бивају слободно доступни у информацијама светске метеоролошке организације или телевизијских система. Чак се „толико крију, да се подмећу дезинформације како би се потенцијални противници довели у заблуду“. Поставља се питање зашто Америка није искористила оружје које поседује у тренутку када је погођена великим хладним таласом. Међутим, није све баш тако једноставно. „То је играње ватром. На пример, они могу да искористе ХААРП на територији Сибира. Међутим, из Сибира ће временски услови доћи у Америку. Ко може да оцени последице тога и шта се може очекивати на америчкој западној обали? То је јако тешко предвидети. Таква технологија се мора веома пажљиво користити. Може се играти на територији потенцијалног противника, негде на другом крају Земљине лопте, али може доћи до контраефекта. Свака и најмања промена равнотеже у атмосфери, на пример промена температуре, којом мењате и количину падавина негде у Аустралији — има реперкусије на читаву Земљу. То нам треба? Не, наравно. То је Пандорина кутија, и мислим да још увек нисмо научили да модификујемо климу и управљамо њоме“, додао је руски климатолог. Он подсећа да се у неким локалним условима, на пример за растеривање облака над Црвеним тргом за време Параде победе, могу променити временски услови, али и то не увек. „Подсећам, прошлог 9. маја авиони су полетали како би растерали облаке, иако смо их упозоравали да је то бесмислено. Говорили смо да циклон долази са Арктика. Кад су у питању такви облаци, и читаву авијацију Русије и НАТО-а да подигнете — ништа нећете успети! Подсећам, енергија једног црног облака се може упоредити са неколико десетина атомских бомби које су бачене на Хирошиму, док је енергија једног циклона, на пример атлантског, у равни производње свих нуклеарних електрана у целом свету током једне године“, подсећа Тишковец. Метеоролошко оружје могло би да постане пандан нуклеарном по наношењу штете потенцијалном противнику. Економија земље може да буде потпуно уништена. Ипак, још увек природа управља човеком, а не човек природом. То што с времена на време неко растера облаке или изазове јачу кишу није од пресудног значаја за општу климу на планети. Милена Цмиљанић, „Спутњик“ |