Трећом тужбом Григорије објавио рат истини!

Три пута Бог помаже. Прије неколико дана у интервјуу НИН-у Григорије је поручио да људи не смију бити ућуткани, већ да морају да дигну глас против сваке тираније, боре се за слободу и истину. Истовремено је против мене покренуо трећу Тужбу, другу за само мјесец дана, због писања, наводне клевете и душевне боли, што јасно показује колики је лицемјер! Ипак Григорије и остали моћници морају бити свјесни да ми могу отети све, скинути и гаће са стражњице, али ме неће ућуткати!

  Истина некада зна бити јако болна. То показује недостојни и свакој власти преподобни Григорије, коме се изгледа осладило да ми отима новце и имовину, па након узетих 8 700 КМ сада тражи 10 000 марака за лијечење болесне душе. Уз Григорија душевно су попустили министар Тегелтија, поп Стева, бројни други директори и моћници, па изгледа да морам давати терапију за више пацијената него неке од специјализованих болничких установа.

У најновијој Тужби, Григорију се придружио и дубровачки парох Стево Ковачевић, који је осрамотио Цркву и све Србе служећи помен усташама на Дакси. Парадоксално је да је управо повод за Тужбу текст о скандалозном помену „хрватским домољубима и жртвама комунистичког терора из 1944 године“, како стоји на споменику са шаховницом испред којег је помен за покој усташких душа служио Стево Ковачевић. Блискост са Ватиканом и бискупима очито је утицала да се Григорије почне понашати као средњовјековни папа и католиличка инквизиција, и сматра да људи не треба да вјерују својим очима, истини, хрватској штампи, новинарима и фотографијама, које говоре више од хиљаду ријечи, већ њему, његовим лажима, подвалама и уцјењеним свештеницима. Григорије овим није објавио рат само мени, већи истини, правди и слободи.

Иако недостојни Григорије покушава да се сакрије иза Цркве, и супротно каконима наше Цркве без дозволе и пасивне легитимације патријарха и Синода поднесе неосноване Тужбе у име Цркве, свима је јасно да је управо ОН највећа срамота у историји херцеговачке Епархије, који својим непримјереним понашањем и облачењем блати свети трон. Но управо указивање на велике злоупотребе, и борба да се Црква прочисти од удбашких структура и убачених елемената, је велики богоугодни посао којим се наша Света Црква штити од недостојних и доживљава катарзу.

Рат правди и истини Григорије је у старту изгубио, и мора бити свјестан да је прешао праг и све границе, и да нећу стати све док се недостојни и контраверзни не уклони са трона херцеговачког епископа. Борба за истину и правду је дуга и спора, али достижна, а Григорије и други моћници морају бити свјесни да сам спреман да платим сваку цијену како би се борио против нечастивих, неправде и свих девијација у разореном друштву.

Надам се у Бога да ће наша Црква и њене владике напокон да реагују, истраже шта се то дешава у херцеговачкој Епархији, и да предузму неопходне мјере како би се зауставило континуирано уништавање угледа наше Цркве.