header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Јеромонах Макарије (Маркиш): Клање на Флориди и револуциија
Јеромонах Макарије (Маркиш): Клање на Флориди и револуциија Штампај Е-пошта
понедељак, 19 фебруар 2018

 Нашим читаоцима се одмах мора дати на знање да су исти симптом – насиље у школама, чинови вандализма и чак терора унутар школе – испољење разних болести. Овде је појава једна, а разлога много, и они су вишеслојни. Људи треба то да осете и разумеју, да не би покушавали све да припишу једном разлогу. Када човеку из прста цури крв, разуме се да је то зато што се расекао, а не зато што има висок притисак или чир на желуцу. А када човека боли глава, то може бити симптом разних болести. Добро би било применити ту аналогију, метафору.

Овде видимо следеће. Ми видимо информациони рат – то је ударац по телу нашег народа, по нашој деци на информационом фронту. У нашем детињству у школама је стварно било и туча, и скандала, али ником није ни на памет падало да пуца и убија своје другове из разреда и малу децу.

Међутим, хајде да се мало вратимо у прошлост, вратимо сатове на 1905. годину, у време почетка руске револуције, и видећемо то исто. Гимназијалци и студенти духовних богословија врло често су организовали терористичке акције, убијали своје професоре, директоре, предаваче на богословијама. То је био део револуционарне делатности, такође узбуркане информационим утицајем. Нису студенти богословија убијали своје директоре и инспекторе зато што нису имали шта да једу, већ зато што су били под утицајем револуционарне идеологије, револуционарних идеја. Тако да овде данас видимо нешто слично, другу енергију, можда, али процес је сличан, и такође се шири на образовне институције.

Друга страна је прећуткивање, непажња, равнодушност педагога, родитеља, друштва, пошто је реч о малолетној деци. То је болест нашег система средњег образовања, министар народног образовања и науке још увек не може да се снађе, јер треба времена да би се исправили сви они системски поремећаји кроз које је наше образовање прошло током последњих неколико деценија.

Тако да су то три стране проблема. Једна страна је информациони напад. Друга страна је равнодушност, неактивност друштва, дезинтеграција, одсуство пажње према ближњем, према деци. И трећа страна су дефекти образовног процеса.

Јеромонах Макарије (Маркиш) рођен је 1954. године. Завршио је Московски институт за саобраћајног инжењера. Од 1985 до 2000. године је радио као програмер у САД. Завршио је Свето-Тројицку духовну семинарију у Џорданвилу, држава Њујорк. Године 2002, по повратку у Русију примио је монашки постриг, а 2003. године је рукоположен у свештенички чин. Омиљени жанр публицистике оца Макарија је – отворен разговор. Како је објаснио, из САД је отпушовао септембра 2000, „нешто после почетка америчког бомбардовања мале словенске државе Србије – било ме је срамота да показујем свој амерички пасош“ 

 

Са руског посрбио: Светозар Поштић

(Руска народна линија, 15. 2. 2018)

Извор: "Стање ствари"

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 19 фебруар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 156 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.