Од напада на Куле близнакиње на борбу против тероризма Сједињене Америчке Државе потрошиле су милијарде долара. Терориста, за шта су се сматрали борци Ал Каиде, те 2001. године, било је пар стотина бораца.

 Уочи руске интервенције у Сирији цијени се да је на Блиском истоку било око 100 000 припадника различитих терористичких групација. Исламска држава, суочена са дејством, најприје руских ваздушних напада, а потом и копнене интервенције руских и снага Сиријске арапске армије, почела је да се урушава све до коначног слома. Гдје су сада њени преживјели борци? Да ли су приведени, под надзором, хоће ли се некоме судити, да ли ће се формирати неки суд као што је то био Хашки трибунал за ратове вођене на подручју некадашње Југославије?

Борци, пристигли из низа европских и арапских земаља, направили су хаос на Блиском истоку заузимајући нафтна поља за водеће свјетске нафтне компаније. И површна анализа збивања на подручју Сирије и Ирака указује да би се и након слома Исламске државе, рат на Блиском истоку могао наставити. Разлог је једноставан. Шиити су у експанзији, Иран је направио мост до Либана, Асад је са шиитима у коалицији, те стога, посматрано из западноевропских опсерваторија за људска права, он мора пасти. Русија је са Либаном направила уговор о војној, али и економској сарадњи, што је још једна земља која је стала под руски „кишобран“. Турска се такође наметнула као фактор на овом простору, упливом свог утицаја на Катар и Саудијску Арабију, што су прећутно дозволили Москва и Техеран.

А опет, као главне теме у геополитичкој дипломатији, бар слушајући америчког државног секретара Тилерсона, који очито има иницијативу, доминирају Сјеверна Кореја, Балтик, ракетни штит у Пољској. Да ли је заиста тако или ће прије бити да се бацају дипломатске „димне бомбе“ како би се одвратила пажња од и даље главног попришта окршаја великих сила, Блиског истока и Балкана? Неспорно, пресијецање коридора Техеран – Либан, Техеран – Сирија, Техеран – Персијски залив, остаје приоритет за САД и њихове савезнике.

Посматрано са дистанце, очито да је тероризам био само повод за стварање хаоса у Сирији, Ираку, Либији, Авганистану, Јемену, па и Пакистану. По сриједи је рат за ресурсе, сходно доктрини Бжежинског, која је реализована на идеју Волфовица, да се за цијепање и распад Ирака, Сирије, Либије, али и Ирана, искористе етничко-вјерски сукоби. Тешко је замислити линију сукоба, јер се Израел намеће као предводник у борби сунита против шиита. Тако све теорије о сукобу цивилизација падају у воду, пошто се ради о сукобу интереса и борби за ресурсе. Јер, како то да се све земље које су се бориле против Исламске државе проглашавају за непријатељске па и терористичке (Русија, Иран, Кина). Црне или прљаве операције постале су уобичајен алат глобализма. Више није непознаница ко је наоружавао Исламску државу и у име чијих интереса је она створена. Русима је то одавно познато, знају то и у Израелу, зна и Њемачка, али се та тема препушта дипломатији. Москва је „отворила карте“ те је Лавров у неколико наврата дипломатски указао на повезаност САД са Исламском државом, управо због нелогичности збивања на терену са изјавама које су долазиле из Бијеле куће.

Борба против тероризма брзо је уступила мјесто борби против Русије и Кине. Москва се оптужује да води експанзионистичку политику и дебело јој се замјерају савези које је успоставила са Сиријом, Египтом, Либијом, а сада и Либаном. Кини се спочитава градња вјештачких острва, која ће послужити као носачи авиона у Јужном кинеском мору, али и економско присуство на Балкану и војно у Џибутију. Доктрина America first у основи крије доктрину начина опстанка крупног капитала, и рјешавање цикличних економских криза кроз вођење цикличних великих ратова.

Мејнстрим медију учесталим написима о изгледности „Трећег“ (скраћеница за Трећи свјетски рат) чине злослутно предвиђање и праве медијску припрему за „Трећи“. Снимају се и филмови о терористима који су се докопали нуклеарних бојевих глава. Да ли је то медијска припрема за напад Ал Каиде на ракетне силосе са нуклеарним главама у Пакистану и њихову употребу за циљеве у Русији и Ирану, за што, наравно, велике западне силе не би могле бити одговорне?

Како се ствари одвијају, године које долазе биће године великих лажи, подметања, превара, прљавих операција, сукоба и нових жаришта. Борци против тероризма биће проглашавани терористима, а терористи борцима за демократију. Народи, жртве фашистичког терора, називаће се фашистима. Побједници над фашизмом, фашистима.

Извор: "Аналитички форум"