header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Ово је била слушкиња Божија
Ово је била слушкиња Божија Штампај Е-пошта
четвртак, 22 фебруар 2018

 У сусрет убици: Како је бескућница у Дагестану спасла вернике од терористе

          Бескућница Ирина Мељкомова често је седела поред саборне цркве Светог Георгија Победоносца и тражила милостињу. Верници су је звали блаженом. У тренутку напада, она је прва привукла на себе пажњу терористе

Пре три дана, у Недељу праштања, 18. фебруара 2018. године, у граду Кизљару у Дагестану, руској кавкаској републици, догодила се страшна трагедија. Двадесетдвогодишњи Халил Халилов, члан „Исламске републике“, терористичке организације која је у Русији забрањена, уз узвик „Алаху акбар“ пуцао је у вернике који су излазили из цркве након вечерње службе. У масакру је погинуло пет жена.

Међутим, по речима настојатеља храма, свештеника Павла Каљикина, жртава је могло бити далеко више. Да није било жене која је голорука напала убицу, он би ушао у цркву у којој се у том тренутку налазило скоро 500 људи.

Бескућница Ирина Мељкомова често је седела поред саборне цркве Светог Георгија Победоносца и тражила милостињу. Верници су је звали блаженом. У тренутку напада, она је прва привукла на себе пажњу терористе. Када је угледала нападача, она му је пошла у сусрет, почела да виче и удара га ташном. Злочинац јој је два пута пуцао у груди. Жена је погинула, али захваљујући њој остали верници су успели да се затворе у цркву.

„Ја чак нисам ни знао Иринино презиме. Просто Ира. Када сам дошао овамо, одмах ми је пришла, здружили смо се. Она је била блажена, не од овог света, како се каже. Ја сам јој давао слаткише, бомбоне, веома их је волела. Њу је све занимало, трудила се да мојој деци доноси некакве поклончиће, иако је сама живела од милостиње. Знао ју је цео град – или су јој новац давали, или храну куповали“, рекао је настојатељ Свето-Георгијевске цркве свештеник Павел Каљикин.


Још један мушкарац, Сергеј Пресњаков, сакривен иза дрвета, почео је да виче на нападача, и Халилов је неколико пута пуцао у њега, али је промашио.

„Захваљујући њима, успели смо да затворимо и закључамо врата. Он је покушао да уђе, лупао је викао, чак и пуцао, али брава је издржала. Страшно је и замислити шта би било да је ушао унутра. Међу нама су биле труднице, деца. Неко је плакао, неко се молио. Док сам затварао двери олтара и стражњи улаз, други служитељи су умиривали људе“, изјавио је отац Павел. Свештеник сматра да је захваљујући Ирини и Сергеју спасено најмање 50 живота.

Док је убица ударао у врата и викао, стигла је полиција. У размени ватре која је уследила рањена су два полицајца, а убица је погинуо.

 

Превод са руског: Светозар Поштић

Извор: "Стање ствари"

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 22 фебруар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 52 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.