|
Писмо Грешног Милоја „Оцу Милићу Драговићу с љубављу“ изазвало је велико интересовање посетилаца „Борбе за веру“. Посебно смо од многих од њих умољени да објавимо писмо Г. Милоја „Јаук из земље Србаља“, које Г. Милоје помиње у горе поменутом писму. Из тих разлога обратили смо се Г. Милоју са молбом да писмо „Јаук из земље Србаља“ учини отвореним, и уступи га нашем сајту у циљу објављивања. Г. Милоје је молби „Борбе за веру“ изашао у сусрет, с обзиром да о. Милић на њега није одговорио нити је одржао реч коју му је дао. Ево тог писма: +++ Грешни Милоје Свештенику Милићу Драговићу Ужице Јаук из земље Србаља
Часни Оче, Стицајем околности, поодавно сам, док сте још били у Пожеги, по добру сазнао за Вас. Опет, стицајем околности, сада пратим полемику која се између Вас и појединих интернет сајтова и верника води. За сваког правдољубивог човека је сасвим нормално да се међу људима сучељавају мишљења, размењују аргументи едаби се трагало за најбољим решењима о одређеном проблему. Међутим, бојим се да полемика о којој је овде реч, не води ка решавању проблема, него изгледа продубљује непотребно јаз између Вас, са једне, и верника, са друге стране. Сем тога, та полемика ужасно саблажњава многе људе. Мотивисан чињеницама: да се у тој полемици помињала и моја малкенкост;1 да сам као ужички ђак своју младост провео међу добрим и мени драгим људима, па се на известан начин, осећам ужичанином; да сам, задњих година, упознао многе ужичане, по нашим светињама, који су бежећи од новотарија долазили у те светиње – одлучио сам да Вам се обратим са најискренијом молбом, да икономије ради (ако не због пречих разлога) повучете потез мудар и одговоран како би то, иначе, приличило вашој личности, вашем свештеничком достојанству и вашем нивоу образовања. Часни Оче, Ја Вас преклињем, учините корак добре воље, едаби немир заменио мир, а неслогу и трвење - слога и љубав. Зашто? Зато што заиста мислим да ни Богу ни човеку, ни цркви ни народу не користе претешке речи које сте, са становишта ваших разлога, упутили верницима, односно одређеним сајтовима (у којима су, такође, верници) попут: савремени покрет НОБ-а за веру; деловање УДБ-e пресудно утицало на размишљање ових људи; клицоноше вируса протестантизма; Брозова узбуна; нова НОБ за веру; партизани (у новом аранжаману-борци за веру); остаје да се одреди датум запуцавања Србина на Србина, џелати који ће преузети улогу Крцуна, Пијаде, Пека... Са друге, пак, стране ни Богу ни човеку, ни цркви ни народу не користи чињеница што они (којима сте Ви ''ударили шамар'' својим разлозима) нису окренули и други образ него су Вам узвратили истим аршинима говорећи: поп Милић духовна проститутка и лицемер; поп Милић потура кукавичко јаје; поп Милић блудничи са чињеницама; поп Милић пуцао на попа... Посматрајући непотребно арчење речи које се догађа између вас и верника, као да за трен угледах причу из детињства о томе како су се на брвну срела она два јарца, а да се ни један од њих није досетио наравоученија да мудријем ваља попустити. Часни Оче, Стицајем околности присуствовао сам пре десетак - дванаест година разговору једног „недоученог монаха“ и његовог духовног чеда. (Обојица су, хвала Богу, живи и здрави и верујем да би ово што ћу рећи посведочили). Тај брат Славко исприча Оцу да тренутно чита пет-шест књига које су све изашле са благословом цркве, те да је о тим и тим проблемима дошао у дилему, јер овде пише овако, онде онако... На то ће отац Николај: «Много се трудиш. Пази да не заборавиш оно што је потребно! А најпотребније ти је да пажљиво и свакодневно читаш Јеванђеље. И да се трудиш да по Јеванђељу живиш. Важније ти је да нахраниш гладног, напојиш жедног, да љубиш ближњег свога, да се измириш ако си с неким у неслози и завади...него да прочиташ брдо књига». Може бити, да ће неко учен моћи да са подсмехом говори о „неодоученим калуђерима“, али ја вам заиста кажем: нама обичним људима који покушавају да се искобељају из греховне каљуге ови свети људи представљају истинске луче апостолске. Дариваћу Вам аудио запис који сам после неколико година, од његовог настанка, добио, а овде ћу Вам цитирати његов транскрипт:2 -Оче, могу ли да добијем благослов да прозборим једну? (Ово су моје речи.) -Ајде. (Ово су речи оца Саве) -(Онда ја казах): Благочестива браћо и сестре, дозволите ми да у овом свечаном трену уручим један мали, скромни дар од срца пастиру моме и пастиру вашем! Духовнику моме и духовнику вашем! Учитељу моме и учитељу вашем - драгом нашем Оцу Сави Вазнесењском. Отац Саво Вазнесењски нека се послужи овим штапом, да прошета кроз дворе вазнесењске, све до онога часа када ће прекорачити праг царства небескога, пред који је Он одавно већ делима својим стигао. Ја ћу по слабости својој данас овде исказати једну реч која није у власти гордости: завршио сам, како би отац Саво рекао, школетине многе и имао учитеље многе. Међу тим учитељима било је много научника, академика, професора који су написали томове књига. Али желим данас да Вам откријем једну малу тајну, да Вам исповедим једну велику истину. Уз пуно поштовање свих мојих учитеља, највећи од свих јесте отац Саво Вазнесењски. Наука његова којом нас је напајао сваке недеље исчупана је из корења живота, исчупана је из дубина Јеванђељских. и преко беседа његових претакала се у поуке које су улазиле и сливале се у срца наша и у душе наше. Ко је имао уши да чује, ваистину је имао шта чути! Нека би, Господ Милостиви дао да поуке нашег оца Саве жуборе у срцима нашим док дишемо. Нека би, Господ дао да те поуке буду духовно руководство за наше понашање, за наш живот, за наше мисли. Нека би, Бог дао да се поуке оца Сава из срца наших преточе у срца деце наше и у срца унука наших, те тако отац Саво живео са нама и нама, у векове, векова. Оче Саво, од свег срца примите овај мали дар. Али ово није дар: ово је само једно скромно, мало уздарје за сву доброту, за огромно богатство којим сте даривали мене, као ученика свога, и све ове људе који су долазили код Вас и слушали речи Ваше. Намеће се, браћо и сестре, једно питање: да ли сте приметили кад отац Саво збори на Дверима олтара, иза њега светлост? И још нешто. Да ли сте приметили кад отац Саво збори у прочељу трпезе ове, светлост иза њега? Да ли сте уочили да се речи његове мешају са том светлошћу? Не! Отац Саво, ваистину, није обичан човек! Отац Саво јесте луча Апостолска! Са усана његових светлела је светлост свету! Светлела је наука Господња! Хвала ти оче Саво! И благослови! Часни Оче, да Господ не каза: не куни се... ја бих Вам се заклео. Заиста, заиста Вам кажем: oво није било лицемерје! ово је био мој истински однос према оцу сави вазнесењском, том светом „недоученом монаху“! Таквих предивних, а „недоучених монаха“ сам срео, хвала Господу Богу свемилостивом, много: отац Јулијан који почива у Градцу, отац Илија који почива у Црној реци, мати Минодора која почива у сретењу, мати Екатарина која почива у Јовању, мати јулијана која почива у Стјенику... отац Данило Хиландарско-Студеничко-Увачки, отац георгије Благовештенски, отац Варнава Тројички, отац Сава Студенички, отац Сава Рачански, оци Николај и атанасије Преображењски, отац Григорије из Јудејске пустиње, отац јован вујетиначки, отац Симеон Рукумијски, отац Серафим Годачички, отац Венјамин Преображенски, матере февронија, ираида, Парескева, Антонина, Фотина, Катарина, Анисија, Варвара, Текла, Јелена, Тавита, Ефросинија, Аквилина, Нина, Серафима, ефимија и многи, многи други монаси и монахиње које ми обични смртници и грешници доживљавамо као ходајуће анђеле за разлику од преучених и надмених који нам сличе, нажалост, палим анђелима.3 И зато, кад се Ви ругате ''недоученим монасима'' онда ми заиста немилосрдно солите и стављате љуту траву на љуту рану! То ме боли, оче! И зато морам да јаукнем пред Богом и људима: Не, оче Милићу Драговићу! Не чини то кумим те Богом јединијем! Ево ускоро почиње пост. Ово писмо приводим крају пред иконама Господа, Мајке Божије и Светог Николаја Мираликијског вапијући: Не дирајте нам монахе наше, тако Вам Бог помог`о! Они су наше велико благо! Они су наши учитељи! Народоучитељи! Они спасавају душе наше! Они су украс дома Господњега! Њихове молитве држе овај род прељуботворни и грешни! Кад њих помињемо треба да устанемо! Јер су даноноћно на стражи, служећи Богу и роду. И још Вас преклињем, оче Милићу: не поводите се за преученима! Ево зашто: Реч прва: Атанасије јевтић:4„...боље би му било (Венијамину Преображенском) да је послушао савет који му је недавно упутио његов некадашњи сабрат из Преображења, потом дугогодишњи Хиландарац и сада две деценије Светосавац – Јерусалимац (у ман . св. Саве Освећеног), отац Григорије (чији смо савет објавили у изашлој 3. књизи о Литургији, стр. 534.)“
+ + + Реч друга: Писмо Атанасију Јевтићу1 Ваше Преосвештенство, Руковођен истинском потребом и жељом да се мирбожимо написах Вам у Бадњој ноћи у Витлејему писмо, које сам Вам потом послао из Јерусалима. Како обећах, ево шаљем Вам то писмо откуцано (фотографисао сам га) пошто нисам најсигурнији да сте могли, мој непоправљиво рђави рукопис, да прочитате. У прилогу Вам шаљем фотографију са оцем Григоријем2 за кога би се данас могло рећи да му је тело крхко, а дух крепак. Бићу почаствован ако сазнам да сте ме удостојили читањем овог писма. О Јовандану 2009. године Господње У Чачку С поштовањем, грешни Милоје Стевановић ___________ 2 Снимљено на Бадњи дан 2008/2009. године Господње у манастиру Светог Саве Освећеног + + + Владики Атанасију Јевтићу Ваше Преосвештенство, Преголемом, а не заслуженом, Милошћу Господњом, ево ме на ово Бадње вече, у Светоме Граду Богорођења, где се спремам да се, ако Бог да, ноћас, у разасвит Божића, причестим Светим Христовим Тајнама, у Храму витлејемском. Отуда, у овом трену, са овог Светог места, имам неодступну жељу да Вам, од срца својега, упутим ову посланицу коленопреклоно Вас молећи да је прихватите као најискренију исповест. Најпре, молим Вас, Преосвећени Владико, опростите мени грешном рабу Божјем Милоју1 све што о Вама, у несагласју нашему, рекох или написах. Сем тога, данас, на овај благдан походих и поклоних се светињама манастира Светог Саве Освећеног. И тамо, у добри час, сретох старца Григорија (кога сам, иначе, имао част и срећу да упознам о Васкрсу 1997. године Господње, такође на ходочашћу по Светој Земљи, којом приликом ми је, поукама својим, много помогао да се попридигнем из греховне каљуге). На растанку са овим предивним старцем, из његовијех уста изађоше речи ове: „... И поздрави ми венијамина, много. Он је сто пута бољи од мене. И кажи му да оно што је о нама рекао владика Атанасије Јевтић није истина!...“ Ово Вам сведочим са овога светог места, на овај благдан, у трену кад сам наумио да приступим Светој Чаши, пред Богом живим. Знам ја да је поређење ...“ сто пута бољи...“ плод смирења оца Григорија. И још знам да он није ни бољи ни гори од оца Венијамина: обојица су предивни скупоцени бисери на ђердану који краси нашу Свету, саборну и апостолску Цркву. Зато ноћас имам насушну потребу да Вам благовестим: слагали су Вас, Преосвећени Владико, они чија срца није загрејало богољубље и човекољубље, они којима завист и гордост не даду да распале (вероватно запретену) ватру љубави у срцима својим – па Вас неистинама наводе да се огрешите о ова два света човека (и не само о њих двојицу) и да тако саблазните и ражалостите и њих и нас – духовна чада њихова и многе благочестиве људе – побожну децу Божију. Зато се, Преосвећени, ноћас на коленима, са сузама покајања, са искреним уздисајима - молим и вапијем к` Господу Богу нашему, да сатре зло семење у срцима нашијем, е да би у њима процветали мир, слога, љубав и добра воља. Христос се роди, Преосвећени Владико! Целивајући Вам Вашу Свету десницу молим Ваш благослов. Грешни Милоје Стевановић О Божићу, 2008/2009 године Господње У Витлејему _____________ 1Истина, јесте Преосвећени, да сам ја много гори и много - много грешнији него што сте Ви о мени рекли. Али: заиста, заиста Вам кажем: оно што сте рекли није истина. Слагали су Вас. Упркос томе: ја Вам праштам свим срцем својим и свом душом својом. + + + -Ето, тако изгледа истина преученог. Ако су му све „истине“ овакве, а ја тврдим да су му „истине“ о професору Миодрагу петровићу, о оцу Венијамину, о оцу Драгану, о оцу Мирољубу, о људима из „Законоправила“, о „патријарху Милоју“, о писцу „секташких књига“ проф. Владимиру Димитријевићу, Жељку Которанину ... још пагубније, па ако те и такве „истине“ улазе и у књиге преучених, камо лепе среће да их нико не прочита. Ако књиге и писанија преучених точе „љубављу“ големом о ближњима обасипајући их „умилним“ речима: „псевдозилоти, секташи, еврослинавци, трабанти, комуњаре, скоројевићи, зилоти, црни магови, пропалице, дилетанти, мутиводе, црквенорушитељи, безаконици, бесавесници, антидуховници, шпијуни, штрајкачи, откачени попови“... и „човекољубивим“ епитетима – пресудама: „медиокритетски менталитети, конвулзивни „духовници“, новопечени „типичари“, смућени и смушени људи окорелих савести, путујући циркузанти, дојучерашњи удбаши који срамоте храм, неупућени и болесни људи, духовни слепци, несрећни народоразбијачи, заведени и незнавени богомољци, језуитски инквизитори, огавне уходе и жбирови, бескрупулозни лажљивци, клеветници и подметачи, фанатици који праве халабуку и брукају цркву, хистерични људи неуротичне ускости, искључивости, незнања и бесловесја, инквизиторски, медиокритетски менталитети...“5 - није ли, ваистину, далековида реч апостолска која два миленијума одјекује: „говорећи да су мудри полудеше“!?! Можда преученима не би било на одмет да послушају наук апостола Павла да знање надима а љубав изграђује. Због тога, сам, часни Оче, одлучио да Вас коленопреклоно преклињем и молим: отклоните непотребан спор мудрошћу својом, као што су то учиниле бројне ваше колеге у Ужицу, Чачку, ариљу... Они су повратили мир у душе духовне деце своје, у храмове своје, у вароши своје, а да при том нису ништа сагубили од своје вредности: нико им није замерио што служе свете Литургије онако како су раније служили они. И онако како су служили богоносни оци наши од Светога Саве до светог владике Николаја и аве Јустина. Нико није довео у питање да ли су тиме испоштовали прописе о богослужбеном поретку, одлуке СА сабора и акте нашег Епископа. И још Вас преклињем: Иде пост. Хајде да се мирбожимо, часни Оче! Да се измиримо сви са свима Бога ради! Предака нашијех ради! Деце наше ради! Ево ја вас молим: опростите мени грешном, за све оно лоше што о мени говоре или мисле. И још вас молим учините ми част и дођите у дом мој. Дочекаћу вас као Христа са децом својом и унуцима својим! Да Вас уверим да није истина оно што се непотребно прича о благочестивим људима земље србаља! Ради добра роду нашему! И деце наше! Јер, ово како иде, добру не иде! Чачак, сиропусне недеље 2009. године Господње Са доброжељењем, Грешни Милоје (Стевановић) |
ПРЕТРАГА 
