Лаички прочитан приједлог Устава Нове цркве по мјери владика из равнице има све шансе да ћемо ми, прекодрински Срби, опет у хајдуке а наше ПРАВЕ Богомоље ћемо правити у гудурама и клисурама Грмеча, Динаре и Велебита, тамо гдје турска нога не може крочити.
Светог Саву ћемо од нових потурица још једном отети и однијети на неко ново мјесто. Звучи архаично, али не и неоствариво. Није ово од јуче, шушка се већ дуго о новотарству. Није мени до Ниша никад више замирисао Рим и папа у Србији. То што митрополит Порфирије љуби пуку папи и што је папско прстење на рукама наших епископа "сјај у тами" Србима "затуцаним" у митолошким причама о Милошу и Марку и Мајци Југовића, није случајно што у Словенији у свим парохијама осим Љубљане служимо литургије у католичким црквама, што опет митрополит Порфирије, као да га нападам по задатку, изјављује да ми не требамо наше вјерске куће јер има доста католичких. А његов претходник, покојни митрополит Јован десетину година уназад припиткује лаика-цивила који га вози: "Шта ти, Маринко, мислиш о доласку папе у Србију?" И Ниш и Миланковићев календар, и изјаве и питања Загребачко-љубљанских митрополита, и покатоличавање преосталих Срба у Хрватској, агресивно вршење вјерских обреда од стране унијата из Крижеваца међу нашим Србима, Крит и Предлог Устава НОВЕ цркве, све је то пипање пулса народа. Отпора неће бити попут оног Конкордату, ови Срби преко Уне су и тако отписани, за њих ће Београд бити "тамо далеко" док их римска куријска машинерија не докрајчи у својој истини. Да ли ће на овим просторима литургијски језик бити словеначки или њемачки, да ли ће сајтови бити на латиници или ћирилици, да ли ће свештеници окупљати народ у католичким богомољама, све је то мање важно. На крају ту су културна друштва, нека се она баве тим питањима... И још много, много питања без одговора. У 171.члану Предлога под тачком 6 као страшан преступ за клирике се наводи члан који гласи; - критиковање црквеног поретка и одлука (ма какве оне биле) надлежних црквених органа у ЈАВНОСТИ... (то ни код Сороша не може проћи). -у истом члану као преступ за лаике под тачком б: "живот и владање које не доликује хришћанину" - тешко ћемо дефинисати шта то не доликује правом Хришћанину Србину Светосавцу или "хришћанину по мјери" који је замјенио партијску књижицу за парохијску, живи у мјешаном браку, више воли Осло од Београда, дјеца му говоре словеначки или њемачки, ћирилицу сматра хијероглифима, Косово му значи колико и египатске пирамиде и милион недоумица у кошмару оних ријетких "мохиканаца" који још грле Светог Саву док их са пута не уклони обезбјеђење блиндираних црних лимузина са римским таблицама у којима сједе поједини наши епископи. Опрости ми Боже ако гријешим. Миро Рајлић, Ново Место Постављање фотографије у текст наше - нап. "Борба за веру" |