Често данас видимо да чак и жене које себе сматрају православнима, додају своје испред или иза мужевљевог презимена. Питање да ли жена треба да узме мужевљево презиме и да ли је могуће и обрнуто, занима многе. Неке православце занима и да ли могу наводити оба презимена. Ипак, треба имати у виду да, узимајући презиме свог супруга, жена тиме признаје његово првенство у породици. По мишљењу многих црквених ауторитета, управо се то и сматра залогом будуће породичне среће. Осим тога, првенство мужа у породици је прописано у Библији. Одговара јеромонах Јов Гумеров:

Реч презиме (на руском – фамилија) на латинском, као и у неким европским (француском, немачком итд) језицима, означава род, породицу. Она представља номинални израз јединства породичног савеза. В.И.Даљ пише: „Презиме... учтиви назив за супругу, жену.

„Ваше презиме?“, питао је високи посетилац дошљака. „Остала у селу“, одговорио је старац простодушно, мислећи да га питају за супругу.“

У царској Русији, до 1917. било је обавезно узимање мужевљевог презимена. 

21. октобра 1918. ВЧК је издала декрет у коме је било речено: „Назнаке у личној карти о црквеном венчању, присвајање мужевљевог презимена на основу црквеног венчања, примедба милиције о таквим лицима као о онима који су у браку и издавање личне карте оној која се удала са презименом грађанина за кога се удала, представља саботажу декрета о грађанском браку, присвајањем туђег презимена и звања мужа или жене т.ј. одбацивање декрета радничко-сељачке управе, а за представнике милиције – преступање дужности.“

То је био један од првих корака нове власти ка разрушењу традиционалне породице.

Јеромонах Јов Гумеров

Извор: http://dishupravoslaviem.ru/dolzhna-li-nevesta-brat-familiyu-muzha/

Превод: „Православна породица“