header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Свети Српски Немањићи - Небески Богаташевићи
Свети Српски Немањићи - Небески Богаташевићи Штампај Е-пошта
четвртак, 22 март 2018

 Својим усмерењем ка Небеским вредностима Немањићи су поставили узлазну путању вредности целом српском народу. Сталним одрицањем од блага овог света, скромним живљењем - побожним, уздржљивошћу, дељењем сиротињи, примањем монашког пострига и завета сиромаштва - они су на овој Земљи себе лишавали онога за чиме „синови овога света“ жуде.

         Немање везаности за материјално је постало њихово обележје и оправдало је њихово презиме. Сва богатства су делили Богу и роду, задужбинарством и милостињом, грађењем Светиња, и помагањем сиротиње. Све имање су употребили на друге, а себи изградили Вечну кућу на Небу. Када је Св.Краљ Урош I показао цариградским изасланицима како треба да буде обучена Српска принцеза - у скромној одећи, без накита, са преслицом у рукама, он је показао Богоусмерени систем вредности код Срба - сиромаштво, послушност, чистоту, трудољубивост просто - све оно чиме се одликује монашки начин живота, односно, потпуно посвећење Богу и непролазним Вечним вредностима. И они су живели заиста тако, дословно испуњавајући заповести Господње.

Свети краљ Милутин, а и његов син, Св.краљ Стефан Дечански, облачили су се као просјаци, и ноћу обилазили сиромашне, делили им милостињу, скривајући при том ко су, и не желећи људске похвале, већ радећи то у славу Божију и Светог Имена Његовог.

Могли су они да се оките златним ланцима, да једу из сребрних тањира и сл., али су они схватили Вечну Истину да је све то прах и пепео, и да то са собом у гроб неће однети, и они су, ИСТИНСКИ ВЕРОВАВШИ У ВЕЧНИ ЖИВОТ, сматрали све то за „трице и кучине“ само да Христа задобију, те су већину својих богатстава давали за градњу цркава и манастира, болница и путева, поклањајући метохе манастирима за њихово издржавање, помажући невољнима и сл. А жудили су да и саму душу своју предају Христу, па су се многи од њих, или у младости, или пред крај живота, замонашили: Свети Симеон Мироточиви, Св. Анастасија Српска, Св.Сава, Св. Симон монах, Св.краљ Урош I, Св. Јелена Анжујска, Св. Краљ Драгутин-Теоктист, Св. Преп. Давид, Св. Урошица - кажу да је живео девствено у браку, Св. Сава II итд... Највећих почасти и власти су се одрицали само да би целовито били у Богу, и целим бићем Њему послужили. Управо је ЊИХОВА ВЕЛИЧИНА У ТОМЕ ШТО СУ СХВАТИЛИ ДА СУ ОНИ ПРАХ И ПЕПЕО, дошли су до стања дубоког смирења и самоспознаје, где човек види и зна да је ништа без Бога, и до огромне љубави према Богу, до вапаја за Њим. Испунили су оно Свето-Јовановско: „Да се ја смањујем, а Господ у мени расте...“ И, управо таквим сиромаштвом - материјалним и духовним - одрицањем од придавања важности себи и свом положају и својој земаљској власти, они су испунили оно Јеванђелско блаженство: „Блажени сиромашни духом, јер је таквих Царство Небеско.“ И таквим сиромаштвом они су постали НЕБЕСКИ БОГАТАШИ, пунећи се силом Божијом, Вечном, Непролазном, Свепобедном, Неуништивом, која је и њихова трулежна тела учинила нетрулежним , јер су и својим животом и својом смрћу прослављали Бога.

Они су се још за живота испунили том силом, и сијали су њоме, и радовали свој народ, и надахњивали и њих на побожност и врлински живот у подвигу. Зрачили су Истином, владали Божијом Правдом, жртвовали се Небеском Љубављу. Чинили су чуда још на Земљи, а и сада, и до данас, и у векове, чине чуда том силом коју им је Сам Бог дао, јер су Му истински послужили, у смирењу и кротости, какав је и Он Сам, и угледавши се на Њега, остварили на Земљи свој призив, и своје назначење, да буду „синови Божији.“ На Небу, они су сада Вечни Богаташи, радујући се око Престола Божијега, у Незалазној Светлости, на челу са Светим Савом, који је свима први показао пут којим треба ићи, упутивши и своје родитеље, и браћу, и синовце и унуке, и унуке својих унука, Истинском Богатству.

На Небу, они се радују Христу у Небеским дворцима, у Небеској Србији, која нема граница, и која је - по Правди Божијоj - много већа него данашња Србија. Њих молимо да сачувају све Србе на Косову и Метохији, и да поврате слободу Свим Српским Земљама.

На дан Св.Краља Милутина и Преп. Теоктиста, Св.Јелене Анжујске, Св. Вл. Варнаве Хвостанског (Метохијског), 30.10./12.11. 2011.

духовни потомак Немањића

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 22 март 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Јерес:

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота

Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије

Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље

Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство

Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум

Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење

Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.