Дана 28.3.2018 године је требао митрополит Загребачко-љубљански Порфирије да се појави на суду у Љубљани у поступку због мобинга и прогона свештеника Жељка Лубарде, наравно да се није појавио. Своје избјегавање на суду је оправдао медицинском документацијом о својој болести и неспособности путовањима и било каквом активношћу.
Истовремено митрополит одржава Сједницу Епархијског савјета,служи литургију,појављује се у Екумени ,емисији загребачке телевизије,путује у Београд на Славу г.Патријарха Иринеја.Све то се брижно објављује на сајту митрополије а све то ревносно прате адвокатске канцеларије и наравно Суд у Љубљани. Арчење црквеног новца у нашој митрополији се наставља,прича се о хиљадама еура казни од стране пореских инспектора за разне пореске прекршаје,смењује се архијерејски намјесник чак и са парохије у којој је служио више дестина година,у парохији га замјењује свештеник "сумњивог морала".... У Ново Месту се причешћује по католичком обичају и Курта и Мурта, не треба се припремати за Свето Причешће, не треба постити, не треба се исповиједати што се стотинама година чинило у нашој Цркви. У дневнику Дело, 31.3.2018 читам да је осуђени прота постао прокуриста за некаква хрватска вина, да је основао фирму за Пословно свјетовање,обзиром на пресуду Окружног суда у Љубљани, посједује бар потребно искуство, да не спомињем Службени лист Републике Словеније од јула 2017 године гдје црно на бијело пише о 800 000 е имовине непознатог поријекла које ће вјероватно прећи у власт државе Словеније, наша Црква се одрекла одштети изјавом да није оштећена а Специјално тужилаштво Словеније је то прихватило. Или се неко прави луд или фотографија забринутих лица Патријарха и митрополита Порфирија објављена на сајту на патријарховој Слави говори много тога. Увијек се на српској Слави веселило и пјевало, овдје се очито туговало. Можда софра није права, српска Слава се увијек славила за српском софром а не шведским столовима. Али вјероватно се испоштовао почасни гост епископ бачки, римски ђак са бечким манирама па рјешили Срби да се модернизују и оновотаре. Опрости ми Боже ако гријешим. Миро Рајлић, Ново Место. |