Цариградски првојерарх је одобрио објављивање књиге „Хришћанство: основе учења”, која пропагира јеретичка гледишта

Заједничка комисија најважнијих хришћанских заједница у Турској издала је књигу „Хришћанство: основе учења”, саопштава Аналитички центар Св. Василија Великог. Енглеска верзија ове књиге је већ била представљена у фебруару 2018. године. Књига, како је изјављено, „изражава заједничка веровања цркава у Турској” и добила је одобрење православног Васељенског патријарха Вартоломеја, као и римокатоличке, јерменске, сиријско-јаковитске и протестантске заједнице. У дванаест кратких глава, на деведесет пет страна, излаже се хришћанско учење о природи Бога, спасењу, значају Библије и улози Цркве.

Као што је и написано на полеђини књиге: „За Цркве, које су током векова једна другу прогониле, одрећи се од наслеђа дубоких подела и увреда, потписати се својим именом испод оваквог дела – то је значајан корак ка хришћанском јединству.”

Појава књиге је везана са потребом да се припреми материјал о хришћанству који ће се унети у турске школске уџбенике.

Јерменски епископ, Саак Масалан (Саак Масалян), изјавио је на представљању књиге: „У црквеној историји не можете да пронађете сличне странице… Овом књигом смо снажним гласом објавили целом свету, да ми несумњиво доживљавамо сваку Цркву и верника, који се слажу са основним принципима и доктринама вере из ове књиге, санаследницима спасења у Исусу Христу, сматрајући их нашим браћом и сестрама.”

Догађај коментарише научни руководилац Аналитичког центра Св. Василија Великог Јевгениј Иванов.

Р. Н. Л.

Јевгениј Иванов: Да ли је патријарх Вартоломеј наш истоверац

Овај догађај показује колико је далеко отишао процес отпадништва од вере у Цариградској патријаршији. Још су у 19. веку овакве ствари биле незамисливе. Православни у Турској су заједно са оним заједницама, које се у Православљу традиционално сматрају јеретичким, фактички иступили са јединственим исповедањем вере. Подразумева се да таква књига не може проћи без недопустивих прећуткивања и искривљења када је реч о Православљу.

Вероватно је православнима који живе у вишемилионској муслиманској Турској у неким питањима потребна сарадња са иновернима. Међутим, када је реч о верском учењу – ту нису допустиви никакви компромиси, никаква опортуност. Тим пре што су и историји представници ових иновераца учинили доста тога на штету Православне Цркве у Османском царству. Као што је у житију преподобног Арсенија Кападокијског написао преподобни Пајсије Светогорац, у 19. веку су протестанти нанели православним у Турској више штете од муслимана.

Због свега тога поставља се оправдано питање: ако Васељенски Патријарх има заједничка веровања са иновернима, да ли је он наш истоверац?

Превод са руског: Зоран Чворовић

Извор: „Руска народна линија“

Преузето са: „Стање ствари“