Бахатост  и безакоње у неким београдским црквама 

Нико не може два господара служити: јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону.

(Јеванђеље по Матеју 6, 24)   

   Човек који у тридесетој години живота одлучи да крштењем постане члан Цркве Христове, обично има неку тајну рачуницу; мотивација је најчешће тзв. симонија, која је добила име по некаквом Симону, гностичком магу који је духовне дарове продавао за новац. Овај Симон, дакле, није служио Богу него мамону (старојеврејском идолу опипљивих  добара и новца), а притом се лицемерно крио испод духовничке мантије. 

Тужна прича о разарању Цркве изнутра почиње пре неколико година, када је поменути старешина нашао саучесника; тај утицајни јатак је тада био личност бр. 2 Београдске епархије – тј. епископ-викар (лат. заменик) Његове Светости Српског Патријарха. Данас је владика Нишке епархије.

Овај содомски двојац без кормилара је кренуо да у симонијско-турском стилу „кадрира“ свештенство широм београдског пашалука: Ако нас позлатиш, оставићемо те на миру, ако од тебе ништа не добијемо, прогнаћемо те.

Први су на удару били они часни свештеници који се нису покорили, и они чије службене положаје преузеше ова двојица безаконика. Поштени свештеници који нису пристали на уцену, прођоше као морски пужеви, које су ракови-разбојници најпре појели, а онда се уселили у њихове кућице. (Узгред буди речено, бахатост ових содомских безаконика, нечасни марифетлуци и њихово пљачкање београдских цркава исцрпно је документовано у досијеима београдске полиције.)

Nomina odiosa sunt (“Имена су мрска“), кажу Латини, па ћемо зато старешину Калемегданских светиња звати по надимцима – отац Гордан или шок Џафери. Дакле, овај безкрупулозни каријериста и среброљубац 7. маја 2016. године одпоче у Вечерњим новостима клеветничку акцију против својих бивших професора на Богословском факултету СПЦ: протојереја-ставрофора Радомира Поповића и протојереја-ставрофора Драгомира Санда. (Ставрофорос на грчком значи „носилац Крста“, и то је највише одликовање које свештеници добијају за дугогодишњу савесну службу.) У стилу „Др`жте лопове!“, шок Џафери је преко плаћеног новинара Новости Радета Драговића за сопствену крађу прозвао и оптужио поменуте колеге:  оца Радомира Поповића, тадашњег старешину, и оца Драгомира Санда, тадашњег благајника калемегданских светиња. Реч је о пљачки 3 кг сребра и 1.650 грама злата које је Џафери у сарадњи са златаром Драгутином Васиљевићем из Земуна извео пре неколико година. О свему овоме оклеветани свештеници нису имали појма.

Као награду за сва ова злодела, Џафери је добио положај старешине (најстарије београдске) цркве Ружице, а часни свештеници су најурени уз најружније псовке и обећање да ће бити прогоњени до гроба. Отказ су добили и сви службеници цркве Ружице који нису пристали да о Џаферијевим злоделима ћуте. Од тада овај калемегдански „духовник“ на београдској тврђави ради шта хоће: руши и зида лепше и старије него што је било. Ноћу искорењује прелепу лозицу која је цео један век била препознатљиво украсно рухо Богородичине цркве Ружице, а која је данас тужно почупана. Своју апсолутистичку власт злодух обилно злоупотребљава пљачкајући сопствену цркву, док његове преостале слуге „глувонемо“ ћуте плашећи се да и њих не отера.

Ћути епископат и часно свештенство које зна какав је он клептоман и како је поткрадао годинама своје колеге у истој цркви. Ћуте часни професори Богословског факултета у Београду, а знају какав је невиђени безобразник у њиховом колективу који је многе студенткиње факултета унесрећио. На њихове жалбе се нико није ни почешао, док су са других факултета за мања злодела чистили професоре од нестида. Ћути свештенство у сазнању да је злодух имао многе контакте са нарко-дилерима и корисницима дроге о чему сведочи његов полицијски досије. У истом досијеу се може проверити са колико  пиштоља располаже преподобни „калемегдански духовник“.

Бојим се да је ћутање отварање нових простора шок Џаферију за нове манипулације. Приклањам се бољој и честитијој страни моје   једине, мученичке, свете православне и светосавске Цркве.

Рекох и душу спасих!

Давид истинољубац