Научили смо како да преживљавамо, али не и како да живимо. Додајемо године животу, али не и живот годинама

„Парадокс нашег времена је да имамо веће зграде, али краће живце; шире путеве, али уже видике; трошимо више, а имамо мање; купујемо више, уживамо мање;

Имамо веће куће, а мање породице; више удобности, а мање времена; имамо више диплома, али мање разума; више знања, а мање расуђивања; више стручњака, а још више проблема; више знања у медицини, а све мање здравља.

Пијемо превише, пушимо превише, трошимо непромишљено, смејемо се премало, возимо пребрзо, олако се љутимо, прекасно лежемо, устајемо уморни, читамо недовољно, гледамо ТВ сувише.

Молимо се ретко.

Увећали смо наше поседе, али смо умањили наше вредности. Превише причамо, премало волимо, пречесто мрзимо. Научили смо како да преживљавамо, али не и како да живимо. Додајемо године животу, али не и живот годинама.

Путовали смо на месец, а проблем нам је отићи преко улице и упознати новог суседа. Загосподарили смо спољашњим простором, али не и унутрашњим. Направили смо велике, али не и боље ствари.

Очистили смо ваздух, а загадили душу. Разбили смо атом, али не и наше предрасуде. Пишемо више, али учимо мање. Планирамо више, али постижемо мање. Научили смо да журимо, али не и да чекамо. Имамо вишу зараду, али и нижи морал. Имамо све више хране, а све смо више незахвални. Градимо јаче компјутере са већом меморијом, али ми разговарамо све мање и мање. Тежимо више квантитету, а заборављамо на квалитет.

Ово су времена брзе прехране и споре пробаве; великих људи, а малих карактера;брзих зарада и површних односа. Ово је време мира у свету, а рата у кући. Време много доколице, а мало уживања. Време разноврсне хране и лоше исхране.

Све је мање финансијских проблема у браку, а све више развода; све је више луксузнијих кућа, али и подељених домова; ово су дани брзих путовања, оскудне одеће и ниског морала; све дебљих људи, и таблета које могу све – да те орасположе, отупе или убију.

Запамтите:

Проведите што више времена с вашим вољенима, јер они неће бити вечно поред вас. Реците понеку љубазну реч ономе ко вас одоздо гледа са страхопоштовањем, јер ће та мала особа ускоро одрасти и отићи.

Сетите се да дате топао загрљај ономе крај вас, јер је то једино благо које можете дати својим срцем, а не кошта вас ништа. Сетите се да кажете „Волим те“ вашем партнеру и вашим вољенима, но највише од свега искрено мислите тако. Пољубац и загрљај могу излечити рану, ако долазе дубоко из срца. Сетите се да се држите за руке и цените тренутке када сте заједно, јер једнога дана те особе неће бити ту. Нађите времена да волите, нађите времена да разговарате, и нађите времена да поделите ваше драгоцене мисли са другима.

Смејте се често, дуго и искрено. Смејте се док не изгубите дах. Сузе се догађају. Издржите, одболујте, преживите. Реците људима које волите да их волите, у свакој прилици, јер живот се не мери бројем удисаја које удахнемо, него тренуцима који нам одузму дах.“

Овај текст је написао амерички стенд-ап (stand-up) комичар Џорџ Карлин након смрти своје супруге.

 Извор: "Београд ин" / "ЦАРСА"